intervju

Razgovor s povodom: Ivan Stanković, predsednik Communis DDB, agencije 2015. godine: ŠTO NAS NE UNIŠTI, OSNAŽI NAS

Da li su nužne promene? Sigurno da jesu, ali ne ka uništenju, nego ka zadržavanju nečeg dobrog, ispravljanju onog što ne valja i dodavanju onog što nedostaje.

Na godišnjoj dodeli priznanja u oblasti tržišnih komunikacija, UEPS 2015, agencija Communis proglašena je za agenciju godine 2015. Osim toga, Communis je drugu godinu zaredom ostvario najveći uspeh osvojivši čak 25 nagrada – devet zlatnih, devet srebrnih i sedam bronzanih priznanja, koje predstavljaju specifičnu potvrdu kvaliteta, profesionalnosti i kreativnosti rada agencije.

Veoma mi je drago što smo uspeli po drugi put uzastopno da ostvarimo ovakav uspeh. Pogotovo u godini koja nas nije štedela i gde su se mnoge loše stvari odigravale mimo naše volje i kontrole. Možda je ovo prilika da citiram jednu staru mudrost: što nas ne uništi, osnaži nas.

U izjavama koje ste tim povodom dali istakli ste da ste ponosni na svoju ekipu i da ćete nastaviti da postavljate nove standarde u marketingu. Koje su to komparativne prednosti agencije na čijem ste čelu koje u konačnom zbiru daju ovakav rezultat?

Ovo je veliki uspeh čitavog tima. Možda je neuspeh mene kao kreativca, jer, moram da priznam da nisam učestvovao u više od desetak posto kampanja koje su urađene, ali ogroman uspeh kao menadžera, jer sam uspeo da izaberem prave ljude koji su svojim kvalitetima i rezultatima ostvarile ovakav rezultat. Osnovna komparativna prednost Communisa su ljudi – sjajni individualci, koji funkcionišu kao tim. A to je najbitnije za svaki kolektiv, gde snaga celine mora biti jača od snage pojedinačnih delova. Osim toga, mi smo agencija sa najdužim trajanjem na ovom tržištu, koja je uspela jer se stalno menjala. I ta konstantnost promene će biti neophodna i u narednom periodu.

Sledstveno tome, koji su neophodni kvaliteti konkurentne agencije u 2016?

Moramo da nastavimo da se menjamo. Način razmišljanja, način organizacije, način rada. Tužna je činjenica da se profesija toliko promenila da nema velike veze sa onim poslom u vreme kada sam započeo karijeru sada već davne 1979. godine. Moramo uvažiti činjenicu da su se stvari promenile i da se prilagodimo i novim navikama potrošača i novim medijima i novim okolnostima na tržištu. A treba da budemo i efikasni i interesantni i realni. Nisu mali izazovi.

Ako biste povlačili paralele izmedju perioda kad ste gradili pozicije na kojima ste i ovih danas – gde ima više dobre energije, stvaranja, kreativnosti? Koja vremena Vaš lični osećaj prepoznaje kao bolja?

Ja se ježim tih floskula kako je nekad bilo bolje, kako je sunce više sijalo i trava bila zelenija, da je bilo više energije, kreativnosti i sličnih stvari. Normalno je da neke stvari drugačije gledaš sa dvadeset, trideset, četrdeset… ili šezdeset godina. Ali, prošlost je iza nas i ništa ne možmo da uradimo da bismo je vratili. Svako vreme ima neku svoju energiju i kreativnost i ako si u ovom biznisu, moraš se prilagoditi vremenu, zaboraviti na prošlost, živeti u sadašnjosti i gledati u budućnost. Ne možeš birati vreme u kojem ćeš živeti, zato živi sada, živi punim plućima, jer ti ništa drugo ne preostaje. Ljudi koji kukaju kako je nekad bilo sve bolje, čak i kikiriki, zreli su za otpis. Surovo, ali je tako.

Da li, i kad ste na vrhu, važi poslovna filozofija 4 Z, koju ste pre ravno 10 godina promovisali u intervjuu u časopisu Vreme: Zdravlje, Znanje, Zapaljenost i dobro Zezanje?

Hvala na lepoj konstataciji ‘da sam na vrhu’, ali daleko sam ja od vrha. Ja pokušavam da verujem u neke principe i da svojim radom to ostvarim. U toj poslovnoj filozofiji, na prvom mestu je znanje. Bez znanja nema napretka, ne možeš da napišeš “Rat i mir” ako si nepismen i „ne znam” pišeš zajedno; ne možeš da naslikaš Mona Lizu ako ne znaš šta je perspektiva, odnos boja, svetlog i tamnog i još mnogo toga. Znanje je pogotovo bitno u našoj profesiji koja se svakodnevno menja. Zato, setimo se čika Jove Zmaja: znanje je sila, znanje je moć, učimo deco dan i noć. Drugo Z je za zapaljenost, strast. Ukoliko ne voliš ono što radiš, ukoliko te to stvarno ne zanima, nećeš uspeti, bićeš polovnjak, car odlučnog možda. Mentalno zdravlje je treće Z neophodno za skladan kolektiv. Verujem da dobre ideje dolaze iz dobre atmosfere i zato sam veliki protivnik bilo kakve vrste mobinga, agresije, vike, vređanja, kazni i sličnih instrumenata vođenja firme. Tu polazim od sebe: ako ja nikada ni na koga ne vičem, vređam, ponižavam, kinjim… nema razloga da bilo ko to drugi radi. Barem ne dok se ja pitam. I na kraju, zabava, zezanje, smeh su onaj mali deo koji ti može ulepšati život. Nisam siguran da su ovi moji 4Z idealan recept za svakoga, meni odgovaraju. A i zgodni su, da kada te neko pita o tvojim prinipima menadžmenta kažeš: ja imam 4Z princip. Zvuči naučno, zar ne?

Communis je u 2015 godini realizovao više kampanja od Slovenije do Albanije, radite za kompanije u okruženju, i prisutni ste u svim segmentima oglašivačke industrije – od klasičnog do digitalnog marketinga. Kao zagovornik teze da ništa nije nemoguće, u koje ste to nemoguće sutra danas zagledani?

Napoleon je rekao: “Nemoguće” je u rečniku budala. Nemoguće je, u današnjem trenutku, znati kako preživeti i trajati. Nemoguće je prilagoditi svoj rad, način razmišljanja i proizvod onome što je sada potrebno. Nemoguće je rešiti kvadraturu kruga: kako opstati kada svake godine moraš da ponudiš više usluga, za manje para. Nemoguće je znati odgovor na sva pitanja koja te muče. Ali, zar nije to i lepota života. Vrlo često, kada mi neki od saradnika kaže da je nešto nemoguće, ja mu odgovorim: Da, ja to znam. Ali, reci mi kako JE moguće.

Podsetimo se još jedne vaše izjave “U negovanju te zdrave atmosfere sam nemilosrdan, ne dopuštam da se pokvari.” Danas, kad je skoro nekulturno ili bar nimalo trendly biti pozitivan, i kada je in zlim očima gledati na sve oko sebe, kako Vi vidite stanje na domaćoj advertajzing sceni?

Da citiram jednog poznatog mislioca iz kategorije rahmetli kriminalaca: mala bara, puno krokodila. Pardon, guštera, koji često misle da su krokodili. Ali, imamo stvano velikih pomaka naročito po pitanju kreativnosti, gde neke agencije ostvaruju značajne rezultate i na svetskoj sceni, na čemu im od srca čestitam. S druge strane, vlada nemilosrdna konkurencija naročito u obaranju cena, što je, na dugu stazu, veoma loše za sve. Tu sam dosta pragmatičan: jedina osoba na svetu na koju imam uticaj sam ja sam i zato se mnogo ne osvrćem okolo, trudim se da se moja agencija i ja što više popravimo, da budemo što bolji, jer to je jedini način da idemo dalje.

UEPS je najstarije nacionalno udruženje koje postoji 55 godina, okuplja, objedinjuje i svojim priznanjima na neki način zbirno prezentira ukupnu godišnju aktivnost najvećeg broja agencija. Da se ne poredimo sa velikim vrlim svetom jer smo skloni da ga vidimo kao nedostižan san, ali šta znači postojanje ovakvog udruženja za domaće marketinške poslenike?

Mislim da je tih 55 godina UEPSA jedno veliko bogatstvo, kojeg, često, nismo ni svesni. Bilo šta, što traje toliko godina, vredno je poštovanja. Interes svih nas koji se bavimo ovim poslom jeste da ga podržimo. Da li su nužne promene? Sigurno da jesu, ali ne ka uništenju, nego ka zadržavanju nečeg dobrog, ispravljanju onog što ne valja i dodavanju onog što nedostaje. Želeo bih da odam priznanje ‘čuvarima vatre’, koji sa puno entuzijazma, energije, truda i strasti, glede i unatoč svih što aktivnih, što pasivnih opstrukcija traju toliko dugo. I da pozovem sve moje kolege, naročito iz najvećih i najkreativnijih agencija da se aktivno uključe i da pomognemo da UEPS doživi novih 55 godina.

 

Razgovarala:
Stana Šehalić

Podelite tekst!