Razgovarala Stana Šehalić
VIRTUELNO JE POSTALO NAŠE REALNO
Biografija Miloja Sekulića zahtevala bi dosta prostora i vremena. U najkraćem,rođen 8. juna 1966. u Beogradu. Diplomirani inženjer i novinar. Član Udruženja poslovnih konsultanata Srbije (UPKS), Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) i Društva Srbije za odnose sa javnošću. Jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera (SAM). Suosnivač i E-PR Director u agenciji Homepage. Dobitnik mnogih priznanja, a od pre neki dan nosilac nagrade za izuzetan lični doprinos u oblasti komunikacija Srđan Đurić koje dodeljuje DSOJ.
Šta znači za vas prestižno priznanje koje ste skoro dobili? I – postoji li pravo doba za nagrade?
Čudesan je trenutak u kom sam dobio priznanje Društva Srbije za odnose sa javnošću za izuzetan lični doprinos komunikaciji koje nosi ime našeg dragog kolege, prerano preminulog Srđana Đurića. Sa njim mi se zaokružuje 15-to godišnji ciklus promocije primene interneta u komunikacione, odnosno poslovne svrhe u Srbiji. Ne kažem naravno završava nego zaokružuje, biću naravno i dalje prisutan na ovom i fizičkom i virtuelnom prostoru ali sa značajnijim fokusom ka inostranstvu. Mislim da je to dobro jer su znanja i iskustva koja ćemo partneri, saradnici i ja tako sticati biti značajna za Srbiju. Rado ćemo ih deliti naravno. Kanali UEPS-a imaće tu bitnu ulogu nadam se.
Mimo formalnih referenci koje su ukratko sažete, kako Miloje Sekulić vidi i doživljava sebe?
Kao radoznalo i maštovito dete kome su od malih nogu čitali bajke i kupovali Politikin zabavnik, što me značajno odredilo. U to sam potpuno siguran. I kao odraslog čoveka koji je imao snage, hrabrosti, OK i zrno ludosti da sebi od hobija i sfere interesovanja napravi posao. Da je bilo lako iskreno i nije, bilo je na tom putu izuzetnih i ličnih i napora ljudi koji su bili na razne načine uz mene ali su evidentni rezultati postignuti.
Već ste u nekim intervjuima objašnjavali kako se desila transformacija od građevinskog inženjera do jednog od vodećih stručnjaka za internet komunikacije u Srbiji. Kada danas razmišljate o sebi, smatrate li da ste napravili pravi izbor?
To nikada naravno neću znati, kao što ni da sam ostao građevinski inženjer ne bih znao kako izgleda biti novinar, urednik, PR, vlasnik agencija za izradu web sajtova, direktor E-PR sektora u McCann PR-u, konsultant i Homepager. Mislim da ljudi imaju neku svrhu zašto su na ovom svetu i da treba da poslušamo svoje unutrašnje glasove.
Snažno verujem u tržište
Nije retkost da se digitalnim komunikacijama bavi “mali iz komšiluka”. Za razliku od nekih koji u ovom poslu imaju premalo kvalifikacija, Vaša zbirka i kvalitativno i kvalitativno je impresivna. Prepoznaje li prosečan klijent (ako tako možemo reći) tu diferentiu specificu ?
Hvala. Snažno verujem u tržište i konkurencija me raduje, legalna naravno. Pričam o jednakom poštovanju propisa ove zemlje kada je obavljanje poslovne delatnosti u pitanju. Svako može sa svojim novcem da radi šta hoće i sasvim ja legitimno da ga poveri i “malom iz komšiluka”, nekom drugom pojedincu ili agenciji ili meni i mojim Homepagersima. Odrasli smo ljudi, donosimo odluke iza kojih, bi trebali da, stojimo.
Mislim da klijente treba da zanimaju prvenstveno rezultati. Ne da li im se nešto lično dopada ili ne što je na žalost čest kriterijum u Srbiji, nego da li će to što agencije rade i isporučuju imati i ima efekte na njihovo poslovanje i kakve. I opet se vraćamo na tržište. Ukoliko imamo posla sa ljudima koji su, ili kompanije za koje rade, snažno tržišno orijentisani nemamo veće probleme da se izborimo sa konkurencijom. Garancija za efekte našeg rada, u okviru parametara koje možemo u potpunosti da kontrolišemo, koju dajemo u ponudama značajno nam pomaže u tome.
Vi ste agencija koja ima ozbiljne klijente. Koliko je poslovni čovek u Srbiji danas spremniji nego u vreme kada ste počinjali, najpre da Vas angažuje, a onda i da shvati i prihvati savete koje dobija? Gde ima najvećih otpora i žale li da plate ove usluge?
Za sve ove godine, petnaestak dakle, koliko se bavim digitalnim marketingom i za koje vreme sam imao na stotine ostvarenih klijenata i pregovore i ponude koji su verovatno četvorocifren broj uvek se potvrdilo jedno pravilo koje je već postalo aksiom. Ukoliko je preduzetnik, firma, brend ili kompanija, veličina i lokalno/globalno je potpuno nebitno, na realnom i pravom tržištu i ako zaista tržišno posluje, razmišlja i ponaša se on digitalni marketing prihvata oberučke i uklapa u svoj marketinški miks. Amin!
Neki zagovaraju specijalizaciju, a drugi pak, neguju integrativni pristup. Vaša agencija naginje ovom drugom, deklarišući se kao agencija za kreativnu primenu digitalnih tehnologija u komunikaciji. Šta je uslovilo ovakvo opredeljenje?
Ljudi nisu jednostrani. Mi ne idemo ulicom i samo gledamo bilborde a recimo TV ekran ne vidimo. Ili recimo čujemo samo radio a ne vidimo bilborde. Integrativni pristup se ne neguje, on je jedini moguć. Sa druge strane “agencije za integrisani pristup komunikacijama” su mit, odnosno trgovački naziv koji, bi trebalo da, podstiče prodaju njihovih usluga. Ovo tvrdim uprkos opšte prihvaćenom trendu iz jednostavnog razloga, nema naime te agencije koja može u svom portfoliju da ponudi sva znanja, iskustva, i potrebne kadrove da takav pristup mogu da isprate. Mogu eventualno konglomerati kakva je bila McCann grupa u kojoj sam radio pa je poznajem iznutra kada bi postojala snažna interakcija i razumevanje između delova. Ne znam kakva je situacija sada pa ne mogu da cenim.
Agencije kao što je moja su “vertikalne”. Mi u sebi objedinjavamo poznavanje i mogućnosti realizacije u jednom segmentu, u našem slučaju digitalnom, uz razumevanje šire slike. Dakle integralni smo deo integrisanog marketinškog pristupa. To je poređenje sa vertikalni pretraživačima. Google je pretraživač opšte prakse, on daje najbolje uprosečene rezultate. http://www.vast.com/ je vertikalni pretraživač. On daje najbolje moguće, tj bolje nego Google rezultate po industrijskim vertikalama kao što su na primer automobili, nekretnine ili turizam. Pominjem ga i jer iza njega stoje naši ljudi u SAD i jer se programira i održava u Beogradu.
Citirali ste jednom rečenicu “Možete da se ne bavite internetom, ali se on već sigurno bavi vama” kojom ste na neki način objasnili Vaš interes i poslovni angažman. Postoji li u Vašoj agendi vreme koje nije posvećeno intenetu i kako ga stuktuišete?
Postoji li u bilo čijoj agendi vreme u kome se internet ne bavi njim, ili brendom, kompanijom, organizacijom, idejom ili bilo čim drugim u kojoj ili za koju radi, voli je ili se naprosto zanima za to? Ovo vaše pitanje navodi na jednu opasnu zabludu koja se vuče iz vremena kada je penetracija interneta bila zaista zanemarljiva i kada ga nismo nosili u džepu kao sada na gadgetima. To je priča o “realnom”i “virtuelnom” svetu. Ona je danas, a posebno u eri društvenim mreža, besmislena jer je virtuelno postalo naše realno. Tu su nam prijatelji, tu se dogovaramo sa ljudima, tu pratimo vesti, delimo emocije, i tu živimo jedan deo svojih života.
Users generated content is the king
Koji će trendovi po Vašem viđenju dominirati marketingom i komunikacijama u ovoj i narednim godinama?
Rečenica “Content is the king!” zamenjena je sa “Users generated content is the king!” samo što to ljudima iz marketinga niko još nije dojavio. Sva istraživanja ponašanja milenijalaca kažu nam da oni biraju društvene medije umesto medija i sadržaje koje generišu njihovi prijatelji, dakle UGC, koji ih zanimaju i veruju im umesto medijskih ili brend related. Marketinška industrija mora da napravi zaokret od onih koji kreiraju sadržaje u one koji na njihovo kreiranje podstiču obične ljude. Zaboravite giga-mega popularne influensere koje danas angažuje FMCG, sutra proizvođač patika a prekosutra.. već neko treći. Biće bolno i teško i mnogi se u tome neće snaći ali drugog puta nema. Ljudi su okrenuli glavu na drugu stranu.
Pozitivno ste, i kao agencija, i Vi lično orijentisani prema strukovnim udruženjima. Kako vidite njihovu ulogu u unapređenju i podizanju standarda struke?
Vidim je kao neophodnu i veoma bitnu. Mislim da bi trebala da budu oštrija u markiranju negativnih pojava u strukama ali je na delu politika nezameranja. Da se ne lažemo i ja se tako ponašam. To nije dobro ni za koga.
Bili ste nedavno jedan od panelista na temu “Da li iz ere informisanja prelazimo u eru iskustva?” To je, rekla bih, jako važno pitanje. Prelazimo li?
Ljudi dele iskustva, uvek od kad postojimo kao rasa. Termin “društvene mreža” za Fejsbuk, Instagram i Tviter je generalno gledano pogrešan. To su “servisi za društveno umrežavanje”. U suštini to su samo velike baze podataka, softveri koji se nad njima vrte i front endovi koji ih čine lepim i više-manje upotrebljivim. Društvena mreža je pojam iz sociologije i psihologije, to grupa ljudi povezana različitim međuzavisnostima, interesovanjima, potrebama, itd. Porodica, familija, poslovno i školsko okruženje, .. navijači tima, ekipa koja igra basket u kraju, društvo koje trenira folklor itd. Tehnologija nam je samo danas omogućila da se prirodna potreba ljudi za deljenjem pretvori u generisanje i deljenje sadržaja i interakciju u vezi sa njim. Marketari uvek ali UVEK moraju da imaju na umu izreku “It is not about technology, it is about people” ako hoće da urade bilo šta u vezi social weba.