vesti

Iz letnje edukativne škole RNIDS-a – Spamovanje ludom radovanje

Svakodnevno naše elektronske sandučiće zasipaju neželjene reklamne i druge poruke, ali i poruke sa mnogo opasnijim sadržajem, kao deo velikog spamerskog paketa protivzakonitog ponašanja na Internetu.

Sve to pogađa skoro svakog građanina Srbije, a edukacija na tu temu je skoro nepostojeća, iako veliki deo tog svakodnevnog spamovanja nisu samo komercijalne poruke, već i ozbiljni oblici sajber kriminala.

Spamovanje je ozbiljna i složena društvena pojava i mora da se sagleda kroz sve aspekte:

  • Zakonski aspekti (domaći i evropski)
  • Bezbednosni aspekti (fišing, malver, skameri…)
  • Marketinški aspekti (nelegalno oglašavanje)
  • Edukativni aspekti (zaštita korisnika od spama i zloupotrebe ličnih podataka)

Definicija spama

Spam su nezatražene masovne poruke. Poruka je spam ako je poslata kao nezatražena masovna poruka, bez obzira na njen sadržaj i to da li nekome može da bude korisna. Spamovanje je pitanje saglasnosti primaoca i načina slanja, a ne pitanje sadržaja poruke. Masovno slanje nezatraženih poruka je uvek spamovanje, bez obzira na njihov sadržaj.

Nisu sve nezatražene poruke spam, a nisu ni sve masovne poruke spam. Moraju da budu zadovoljena oba uslova – i da su nezatražene i da su masovne. Dakle, nije spam poruka:

  • Nezatražena, ali pojedinačna poruka
  • Masovna, ali zatražena poruka

Da objasnimo i šta se pod svakim od tih termina podrazumeva:

  • Zatražena poruka – poruka za koju je primalac pošiljaocu prethodno dao pristanak da mu se pošalje
  • Nezatražena poruka – poruka za koju primalac pošiljaocu prethodno nije dao proverljiv pristanak da mu se pošalje
  • Pojedinačna poruka – poruka namenski upućena samo jednom licu
  • Masovna poruka – poruka poslata kao deo velikog paketa poruka sa suštinski identičnim sadržajem

Pogledajte infografik sa ilustrovanim objašnjenjima tipova poruka i definicijom spama.

Važno je imati u vidu da primalac poruke u svakom trenutku ima pravo da povuče svoj prvobitni pristanak za primanje poruka, a pošiljalac mora da omogući tu opciju i poštuje tu odluku primaoca i ne šalje mu više poruke.

Pored nezatraženih masovnih poruka, zakonski gledano zabranjeno je i:

  • Višestruko slanje pojedinačnih netraženih poruka, jer (zavisno od okolnosti) može da se tretira kao uznemiravanje (po Krivičnom zakoniku), nasrtljiva poslovna praksa (po Zakonu o zaštiti potrošača) ili nedozvoljeno neposredno oglašavanje (po Zakonu o oglašavanju)
  • Slanje poruka onome ko je povukao svoj prvobitni pristanak da mu se šalju poruke
  • Slanje poruka neprikladnog sadržaja deci i maloletnicima (sa prikazom deteta ili maloletnika u opasnoj situaciji, podsticanjem na škodljivo ponašanje, zloupotrebom njihovog neiskustva i lakovernosti i poverenja prema odraslima…)

Nevaspitano, zlonamerno i nenamerno spamovanje

Da se razumemo – svako spamovanje je podjednako nedopustivo, ali je korisno objasniti različitu prirodu njihovih pojavnih oblika, jer je različita preventiva, a poželjno je i različito reagovanje primalaca poruka.

„Nevaspitano spamovanje“ se odvija najčešće putem savremenih elektronskih sredstava komunikacije (e-pošta, SMS, fiksna telefonija, mobilna telefonija), ali se građani susreću i sa neelektronskim neželjenim komercijalnim aktivnostima (ubacivanje flajera u poštanske sandučiće, lepljenje poruka na zgrade…). Sve to je prekršajno delo u nekom od četiri domaća zakona – o elektronskim komunikacijama, elektronskoj trgovini, oglašavanju i zakonu o zaštiti potrošača.

PREVENTIVA:

  • Ne ostavljajte kojekude svoje kontakt podatke
  • Isključite automatsko prikazivanje slika u porukama e-pošte, kako spameri ne bi dobijali direktnu potvrdu da je vaša adresa e-pošte živa

REAGOVANJE:

  • Ako nemate iskustvo sa tumačenjem podataka u zaglavlju e-pošte, najbolje je da ovakve slučajeve prijavite svom internet provajderu
  • Ako imate iskustvo sa tumačenjem podataka u zaglavlju e-pošte, možete da ovakve slučajeve prijavite vlasniku servera ili servisa sa kog su poruke stigle
  • Ako su u pitanju komercijalne poruke domaćih firmi, možete i da ih prijavite odgovarajućoj inspekciji

„Zlonamerno spamovanje“ obuhvata slanje virusa i trojanaca u prilogu e-pošte ili pozivanje da se poseti neki sajt za zlonamernim softverom ili da se tamo ostave lični podaci, lozinke ili brojevi kreditnih kartica radi krađe sajber identiteta, što već spada u krivična dela. Spamovanje je skoro uvek povezano i sa nezakonitom obradom ličnih podataka i sličnim oblicima ugrožavanja privatnosti, što je takođe krivično delo. Zlonamerni pojedinci, organizovane hakerske grupe, pa i sajber kriminalci, mogu da nanesu štetu na sledeće načine:

  • da zaraze vaš računar špijunskim softverom kako bi vam ukrali identitet ili pratili vaše internet i životne navike
  • da vas opljačkaju krađom vaših lozinki za pristup nekim onlajn servisima (eUprava, eBankarstvo…)
  • da naprave probleme u funkcionisanju vašeg računara pomoću virusa i drugog zlonamernog softvera
  • da preuzmu kontrolu nad vašim računarom i da ga koriste za napad na druge korisnike širom sveta
  • da vas navedu da posetite lažni sajt nekog od onlajn servisa koje koristite i tamo ostavite lične podatke
  • da upadnu u vašu bežičnu mrežu i besplatno koriste vašu internet konekciju
  • da ukradu i potom koriste vaše naloge za slanje e-pošte i četovanje
  • da ukradu i potom koriste vaše profile na društvenim mrežama

PREVENTIVA:

  • Koristite i redovno ažurirajte zaštitni softver na svom računaru (anti-virus, anti-spam, anti-spajver i fajervol)
  • Redovno ažurirajte operativni sistem svog računara
  • Redovno pravite rezervne kopije fajlova (back-up)
  • Čuvajte svoje lozinke na sigurnom i povremeno ih menjajte
  • Nakon obavljenog posla na nekom onlajn servisu, izlogujte se, izvadite smart karticu (ako ste je koristili) i ugasite korišćeni internet čitač
  • Ako ste neiskusan korisnik, ne koristite svoj računar kao administrator

REAGOVANJE:

  • Najbitnije je da ne klikćete na linkove u poruci (čak ni na one za odjavljivanje sa liste) i ne nasedate na druge pokušaje prevara, niti da stupate u bilo koju komunikaciju sa sajber kriminalcima, jer im time samo potvrđujete da je adresa vaše e-pošte živa
  • Pored prijave internet provajderu, zavisno od vrste krivičnog dela, treba slučaj prijaviti i Policiji

„Nenamerno spamovanje“ se dešava kada neko ko šalje zatražene masovne poruke, zbog tehničke greške na serveru, greške administratora ili loše manipulacije sa listama slanja, „zasipa“ svoje primaoce (koji su dali pristanak) višestrukim istovetnim porukama ili porukama namenjenim primaocima sa neke druge liste. Ovo je takođe zakonski nedopustivo, čak može da se tretira i kao uznemiravanje. Dešava se i da nečiji nalozi za e-poštu budu uhakovani i da sa njih stižu spam poruke koje šalju hakeri svima koji se nalaze u listi tog uhakovanog naloga. U tom slučaju deluje kao da vlasnik hakovanog naloga spamuje sve koji su mu na listi, iako je on nesvestan da se to uopšte dešava. Pritom, takvo spamovanje može biti „nevaspitano“ (slanje smislenih ili besmislenih komercijalnih poruka) ili „zlonamerno“ (slanje fišing poruka, malvera, skamerskim poruka…).

REAGOVANJE:

  • Ako je u pitanju tehnička ili ljudska greška, odlučite da li ćete da opomenete pošiljaoca (jer sa njim imate komunikaciju na koju ste pristali) ili da ga prijavite internet provajderu
  • Ako je u pitanju uhakovani nalog, najbitnije je da ne klikćete na linkove u poruci i ne nasedate na druge pokušaje prevara, a da potom slučaj prijavite svom internet provajderu

Nezakonita pošta, poruke i pozivi

Jedan od čestih oblika narušavanja spokojstva građana je nedozvoljena poslovna praksa pojedinih firmi i organizacija da ih, suprotno odredbama čak četiri zakona, uznemiravaju ubacivanjem neželjene pošte u poštanske sandučiće, slanjem neželjenih poruka e-poštom ili SMS-om i neželjenim pozivanjem na fiksni ili mobilni telefon.

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA

Oblici poslovne prakse koji se, po Zakonu o zaštiti potrošača, bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatraju nasrtljivom poslovnom praksom, između ostalih, su i višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.

Takođe, zabranjeno je neposredno oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom i drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača. Ako je potrošač izričito pristao na oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti.

ZAKON O OGLAŠAVANJU

Direktno oglašavanje, po Zakonu o oglašavanju, je upućivanje oglasne poruke imenovanom ili na drugi način pojedinačno određenom licu i obavlja se:

  • na daljinu dostavljanjem pisama i drugih adresiranih pošiljki, ubacivanjem pošiljki u kućni sandučić za poštu ili na drugi način ostavljanje u određenom stambenom ili poslovnom prostoru, elektronskom poštom ili drugim vidom neposredne elektronske komunikacije
  • neposrednim obraćanjem, uručivanjem materijala koji sadrži oglasnu poruku ili na drugi način putem lične komunikacije (prezentacije, promocije, telefon i sl).

Za direktno oglašavanje prema fizičkim licima potrebna je njihova prethodna saglasnost, koja može da se opozove u svakom momentu. Ako se potrošač usprotivi direktnom oglašavanju, oglašivač ili prenosilac oglasne poruke je dužan da ubuduće obustavi takav vid oglašavanja.

ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Korišćenje elektronske pošte za slanje netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini.

ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA

Po Zakonu o elektronskim komunikacijama, korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).

NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Za sve ove zakone je nadležno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, tj. njegova Tržišna inspekcija i Inspekcija za elektronske komunikacije.

Za trgovinu ličnim nuđenjem (delatnost putujućih trgovaca koja se obavlja od vrata do vrata i trgovina putem ličnog pozivanja potrošača) nadležna je organizaciona jedinica za inspekcijski nadzor nad trgovinom u okviru opštinske ili gradske uprave.

Kazne za nepoštovanje ova četiri zakona su i do 2.000.000 dinara!

Korisni linkovi

Domaće institucije:

Međunarodne organizacije za borbu protiv spama:

Kako da saznate ko je vlasnik domena sa koga vas spamuju:

Lazar Bošković, marketing, PR i internet konsultant|

Podelite tekst!