vesti

Koraci do dobrog internet domena

Da je sopstveni internet domen osnova internet identiteta pojedinca ili firme, to valjda već i internet vrapci znaju. E, a kako se pametno bira taj domen za taj identitet?

Shvatili ste da vam je potreban jedan ili više internet domena za sopstvene ili poslovne potrebe. I sad se naravno pitate: koji domeni, kako mogu da zvuče, kako treba da zvuče, kako da znam da li su slobodni, šta ako su zauzeti, gde se registruju, kako se registruju… Mnogo pitanja, ali bez brige, u nastavku je i mnogo odgovora, čak i na ono što niste ni pomislili da pitate.

Domenski pravopis

Najpre treba da znate da ne može bilo koji skup znakova da bude naziv internet domena. A vaš zadatak je da smislite dobar, ali dozvoljen naziv. Željeni naziv domena mora da bude u tehnički dozvoljenom obliku. Na primer, najčešće korišćeni nazivi internet domena, bazirani na tzv. ošišanoj latinici (tj. ASCII znakovima), a kakvi su nacionalni ccTLD domeni (kao naš .RS) ili međunarodni gTLD domeni (kao što su .COM, .ORG, .NET…), mogu da sadrže samo 26 slova engleskog alfabeta (a-z), brojeve (0-9), kao i znak “-”, mogu da imaju najmanje dva znaka, a maksimalno 63. Takođe, naziv domena ne sme da počinje ili da se završava sa “-”, niti da ima dve uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji.

Pored ccTLD i gTLD, postoji i vrsta domena koja nosi prefiks IDN, a koji su bazirani na neengleskim pismima, to jest nacionalnim alfabetima/azbukama. Takav je na primer naš ćirilički .СРБ domen, koji u nazivima domena može da sadrži 30 slova srpske ćirilice (a-š), brojeve (0-9) i crticu (-), takođe može da ima najmanje dva, ali maksimalno 30-ak znakova (zbog interne ACE – ASCII Compatible Encoding konverzije u latiničke znake koje uređaji na Internetu jedino razumeju). Osim .СРБ domena, nacionalne IDN domene imaju sve velike države sveta kojima engleski nije nacionalni jezik (Rusija, Kina, Indija… brojne arapske i azijske zemlje). Čak i neke zemlje koje koriste latinicu, omogućile su da se u drugom nivou naziva domena (levo od tačke) koriste slova specifična za njihov jezik, na primer u Nemačkoj gde se sa leve strane .DE koriste i „umlauti“, ili u Francuskoj gde se koriste slova sa apostrofima u .FR domenima.

Pogledajte infografik sa ilustrovanim objašnjenjima za izbor internet domena.

Domenske preporuke

Praksa je pokazala da naziv internet domena ne treba da ima više od 20 znakova, kao i da treba izbegavati nazive domena sa crticom, jer zamislite kako zvuči saopštavanje tih naziva preko radija ili u telefonskom razgovoru. Zgodno je da naziv domena bude istovetan nazivu firme, brenda, proizvoda ili usluge, ili direktno asocira na njih i sadrži generičke pojmove iliti ključne reči bitne za vaš posao. A ako je takav naziv predugačak ili se sastoji od više reči, treba razmisliti o skraćenoj varijanti ili skraćenici od početnih slova. Mislite i o tome da naziv domena treba da bude i onaj deo sopstvene adrese e-pošte, ono što stoji iza znaka @.

Glavna preporuka pri izboru domena najkraće glasi: uzmite onu vrstu domena koja je preporučljiva za ciljnu grupu kojoj je budući sajt namenjen. Odabir pravog internet domena ne utiče samo na rezultate pretraživanja preko Gugla, već i na percepciju u očima posetioca internet sajta. Ako poslujete samo na lokalnom tržištu – registrujte nacionalni domen, u većini slučajeva biće vam dovoljan. Ako poslujete u više zemalja – registrujte nacionalne domene za svaku od država, a imajte i međunarodni domen kao globalnu adresu matične kompanije. Između .RS i .COM nema funkcionalne tehničke razlike, ali kada sa pojmovima na srpskom jeziku pretražujete iz Srbije, Gugl u rezultatima daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim internet domenima, kao što je naš .RS, iz prostog razloga što pretpostavlja da su korisniku najbitnije informacije iz zemlje u kojoj se trenutno nalazi.

Domenske slobode

Sada kada znate kojih i koliko znakova stane u naziv domena i kakav domen vam treba, možete da… Trenutak, ima još par detalja koje morate da znate. Pre svega, željeni naziv domena može da bude vaš, samo ako je slobodan za registraciju, to jest ako ga neko drugi nije registrovao pre vas. To se proverava preko WHOIS upita, servisa koji vam omogućava da saznate da li je neki naziv internet domena slobodan, a ako nije, ko je njegov vlasnik, tačnije korisnik.

Takav WHOIS servis moraju da imaju svi internet registri na svetu, a domaći RNIDS ga nudi u dve varijante. Na adresi domen.rs/whois dobijate proveru raspoloživosti naziva domena u svim domenskim prostorima odjednom, uz mogućnost odabira i ovlašćenog registra. Na rnids.rs/whois dobijate podatke o registrovanim domenima u HTML, PDF ili RAW formi, a proveru statusa domena možete da obavite čak i kroz URL tipa rnids.rs/whois/domen.rs. Za gTLD domene, proveru da li su slobodni ili ne, možete da obavite na whois.icann.org, a za ostale ccTLD domene na sajtovima njihovih nacionalnih registara. Treba da izaberete i pravi domenski prostor za svoje potrebe, jer je za nacionalne domene registracija moguća u okviru pet domenskih prostora, zavisno od pravnog statusa korisnika.

Da li, konačno, mogu da registrujem….

Da, naravno! Ako ste proučili sva napred pomenuta uputstva, sigurno već imate i ideju kako treba da glasi vaš budući internet domen. Ili više njih, koji mogu da pokazuju na jedan ili više sajtova. Ili, možda, za početak, samo na neku stranu ili profil na društvenim medijima, dok se ne napravi sajt. Ili kao deo adrese e-pošte… Ili… Imate sve te modalitete upotrebe svog sopstvenog internet domena na ovom sajtu domen.rs.

Na tom istom sajtu možete da izaberite i gde ćete da registrujete nacionalni domen. Kompletan spisak ovlašćenih registara RNIDS-a je na domen.rs/registri, a registracija i plaćanje mogu da se obave i onlajn, tako da ceo proces sticanja internet identiteta možete da obavite za nekoliko minuta.

Lazar Bošković, marketing, PR i internet konsultant

Podelite tekst!