vesti

Održan UEPS panel: Obrazovanje za digitalne tehnologije – Teorija bez prakse je beskorisna, a praksa bez teorije opasna

U organizaciji Udruženja za tržišne komunikacije održan panel  “Obrazovanje za digitalne tehnologije – za šta univerziteti spremaju studente, a šta kompanije očekuju od njih“. U svojim izlaganjima panelisti istakli značaj međusobne komunikacije akademske zajednice, privrede i države u kreiranju  sinhronizovanju aktivnosti na planu obrazovanja za digitalne tehnologije koje postaju osnova ekonomomije 21. veka, sa zajedničkim ciljem stvaranja vrhunskih stručnjaka koji će znati da najnovije tehnologije uspešno primene u praksi i postizanja konkurentnosti na tržištu.

Učesnici panela su se složili da postoji niz sistemskih nedorečenosti, poput neusaglašenosti zvanične nomenklature zanimanja koja ne prepoznaje mnoga nova zanimanja, preko nedostatka nastavnog kadra koji će moći da edukuje buduće stručnjake iz oblasti digitalnih tehnologija, do metodologije prenošenja specifičnih znanja iz ove oblasti. Vitalnost ličnih inicijativa u pozitivnom, dinamičnom ambijentu gde je kreativnost i sposobnost rešavanja problema postavljena kao izazov – uspešno premošćuje sistemske nedostatke ali svakako ne može biti dugoročno rešenje.

Prof. dr Slavica Cicvarić Kostić, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu istakla je da ovaj fakultet, bez obzira što se obavezujuće akreditacije daju na svakih pet godina, pored formalnih, ima niz neformalnih programa kroz koje obrađuje različite teme i sprovodi obuke, kako bi svoje studente što bolje pripremili za aktuelne zahteve tržišta. Ugovori koje ovaj fakultet ima sa preko sedamstotina kompanija omogućuju sticanje praktičnih veština ali i posao svršenim studentima.

“Nove generacije sve manje gravitiraju korporacijama, žele nešto brže, dinamičnije, ali je praksa svakako korisna kao prvi susret sa tržištem – istakla je dr Cicvarić Kostić.

Prof. dr Nataša Krstić, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, ukazala je da nadležno ministarstvo ne uvažava dovoljno ubrzane promene i potrebu fleksibilnijeg prilagođavanja nastavnih planova i programa. “Gradivo bi moralo da prati ne samo potrebe tržišta, već potrebe novih generacija. Nove generacije studenata neretko dolaze na fakultet sa svojim biznisom, manje čitaju i njima se ne može pristupiti na tradicionalan način koji podrazumeva da predavač predaje, uputi na knjigu. Oni dolaze na studije da nauče veštine, da savladaju praktična znanja potrebna za obavljanje posla kojim se bave. “Ja sam našla na katedri za digitalni marketing formulu da im napravimo miks teorije i praktičnih znanja plus nekih međunarodno priznatih diploma. Uveli smo Guglove i FB sertifikacije.” – istakla je ona. Mladi koji izlaze sa fakulteta imaju freelance način razmišljanja i to je činjenica koju treba uvažiti- smatra dr Krstić ukazujući da  model neplaćene prakse koji smo imali u iskustvu njenim studentima nije interesantan.

Lea Stanković, Executive Director agencije Communis, osvrnula se na svoje iskustvo predavača odnosno na dilemu šta i kako predavati u vremenu ubrzane promene znanja. “Od fakulteta se ne mogu očekivati “gotovi proizvodi” jer niko od nas to nije” – istakla je ona, ističući važnost promene percepcije učenja kao kontinuiranog doživotnog procesa. Mladi ljudi još uvek vide fakultet kao finalnu destinaciju. Sa aspekta agencije, sve je veća konkurencija i izazov koji se nameće poslodavcima je da se suoče sa preduzeničkim duhom novih generacija, povećanom fluktuacijom  i da ih uputi na pravi način u prednosti korporacijskog rada u kom se, po njenom mišljenju, brže i kvalitetnije profesionalno sazreva.

Nikola Parun, PR, Digital & Media Manager, Ovation BBDO, istakao je da se digitala odnosi na celo duštvo, a gro fakulteta i srednjih škola, uz izuzetke koji potvrđuju pravilo, nije sposobno da isprati  potrebe tržišta odnosno znanja i veštine koje će mladim ljudima trebati. Kasnimo bar dve godine u odnosu na razvijene zemlje. Takođe je ukazao na problem negativne percepcije mladih prema tržištu, pozivajući se na nedavno istraživanje po kom 70 odsto studenata privatnih fakulteta ima negativnu emociju prema tržištu. Govoreći o iskustvima svoje agencije, da oni ne raspisuju klasične formalne konkurse odnosno pozicije već od onih koji gravitiraju agenciji, uključujemo ih u projekte i oblikujemo pozicije. Pratimo ih kao ukupne profile ličnosti, važno nam je ko su, kako razmišljaju, kakvi su im životni stavovi. Kod nas su ljudi sa različitih fakulteta – od Pravnog, Ekonmskog, Filozofskog , Filološkog…

Srđan Vasić, osnivač i direktor Mosquito Video & Animation, se osvrnuo na prednosti i nedostatke samostalnog i korporacijskog posla, ističući da njegovo iskustvo govori u prilog bržem napredovanju u sistemu. Po njegovom mišljenju, novi radnik nije odmah funkcionalno spreman da “uskoči” u posao I nepohodno je između tri do šest meseci obuke i ulaganja u novog čoveka.

Danica Marković, Account Manager agencije Homepage rekla je da u izboru novih ljudi više polažu na kreativnost, način razmišljanja i ukupan profil ličnosti, nego na formalno obrazovanje i da 80 odsto onih koje prime ostaju kod njih.

Ivan Rečević, MarTech konsultant, Gaia Consulting, apostrofirao je posvećenost poslu kao diferentiu specificu u selekciji. Agencije imaju određi set usluga koje nude i ne mogu da se menjaju previše brzo, a s druge strane, digitalne tehnologije se stalno menjaju. „Stoga učimo mlade ljude da menjaju sebe, da postavljaju pitanja,  da ne budu okoštali i da se eksportuju.“

Prisutni studenti Fakulteta organizacionih nauka i fakulteta za medije i komunikacije aktivno su učestvovali u diskusiji.

Na panelu koji je potrajao dva ipo sata, učesnici su se saglasili da je tema u kojoj je sadržan set problemskih celina, važna i da prosto „zove“ na saradnju, te da su ovakve forme susretanja potrebne i korisne.

Opširniji izvodi iz izlaganja u narednim prilozima.

Stana Šehalić

Podelite tekst!