intervju

Fleksibilni i spremni za osmišljavanje novih rešenja

Godinu dana s koronom: Svetlana Ćopić, kreativni direktor Block&Roll

Ovih dana i oficijelno se navršilo godinu dana kako poslujemo u vanrednim okolnostima, sa restrikcijama koje je nametnula epidemija izazvana korona virusom. Koliko su se i na koji način ova ograničenja odrazila na poslovanje vaše kompanije?

Odrazila se kao i na praktično sve druge: tako što je u prvi mah gotovo preko noći na trenutak sve stalo, a onda se veoma polako i oprezno nastavilo, samo u daleko manjem obimu, a često uz mnogo više truda i rada.

Imate li procenu – koliku i kavu štetu je pretprelo vaše poslovanje?

Mogu da kažem iz svog ugla, a on se tiče nematerijalne štete – nekoliko divnih, veoma kreativnih projekata je odloženo ili otkazano i nikako da ih prežalim.

Kojim merama ste pribegli, mimo onih koje su odlukama Vlade Srbije bile obavezne?

Mere za očuvanje mentalnog zdravlja, a to je ignorisanje Facebook „stručnjaka“ i nepecanje na svakodnevne mamiklikove u medijima, već uzdanje u zdrav razum, medicinu i vakcinu.

Da li ste očekivali da će pandemija trajati ovoliko dugo i kako ste poslovanje pripremali na „duže restriktivne straze“?

Ja lično nisam uopšte, bila sam uverena da će sve da se da bude gotovo za nekoliko nedelja, mesec dana maksimum i ne znam na čemu sam to zasnivala osim na fabričkom setovanju na optimizam. Mada mislim da nema mnogo onih koji su mogli i da sanjaju da ćemo godinu dana kasnije i dalje sedeti na Zoom-u.

S obzirom da industrija počiva na kreativnosti, kakav je bio kreativni odgovor na pandemiju? Da li je zapravo uopšte moguć takav odgovor ili je u pitanju tek puko prilagođavanje okolnostima?

Kreativnost je najpotrebnija u momentima kada se suočimo sa problemom koji je potpuno nov, bez presedana u našem iskustvu, kakva je definitivno korona. Istina je da je kreativnost bila dobrim delom usmerena, pre svega, na pronalaženje načina kako da nastavite da radite svoj posao u potpuno promenjenim okolnostima, i tu nije bilo recepta za prepisivanje, svako je morao da proba puno stvari koje ne funkcionišu, kako bi otkrio neko dobro rešenje. Agencije su te odgovore morale da traže kako za sebe same, tako i za svoje klijente, situacija je bila ista za sve.

Istovremeno, za brendove je jako važno da komuniciraju baš onda kada je najteže i mislim da će se izdvojiti kompanije koje nisu samo sasekle budžete i zatvorile se u sebe dok sve ne prođe, već naprotiv inicirale komunikaciju, otvorile se ka svojim klijentima i obratile im se istinitim, relevantnim pričama. Hrabri brendovi imaju priliku da iz krize izađu u smislu kapitala koji su stvorili kod svojih klijenata jači nego što su u nju ušli, bez obzira na eventualne finansijske gubitke.

Sada, kada je izvesno da će u manjoj ili većoj meri, ograničenja trajati tokom cele godine, kako ste planirali vaše godišnje aktivnosti? Na čemu je fokus? A šta ste definitivno morali da arhitvirate u poslovnom portfoliu za neka bolja buduća vremena?

Ne dajemo sebi za pravo da mislimo da imamo odgovore unapred, situacija je neizvesna i trudimo se samo da budemo fleksibilni i što brže se prilagođavamo stalno promenjivim okolnostima. To je možda najviše što možeš da uradiš, da neguješ taj „spremni za sve“ stav, gde prihvataš stvari kako dolaze i iznova smišljaš nova rešenja. Što se tiče drugog dela pitanja, na žalost, neke lepe kampanje i ideje su celu prethodnu godinu provele u fioci, a trenutno je neizvesno da li će i ove ugledati svetlost medija, ili čekati 2022.

UEPS je uprkos svemu održao svoj tradicionalni konkurs, na koji je prispelo dosta radova, obavljeno je žiriranje, i proglašeni dobitnici priznanja, s tim da je svečano uručenje planirano za period proleća, kad se emidemiološka situacija poboljša. Bili ste član žirija, koliko znače ovakvi „preseci stanja“ u ovim vremenima, po vama?

Show must go on. S tim što definitivno mislim da je pitanje dobrog ukusa biti svestan da u određenim okolnostima ljudima i biznisima daleko više trebaju druge stvari od jako dobrih case filmova. Imam averziju prema kampanjama koje, skrivene iza social awareness-a, pokušavaju da kapitalizuju na društvenim problemima, umesto da zaista ponude rešenje koje će nekome stvarno pomoći. To i jeste naš posao, a mislim da se skrivena namera uvek oseća i vidi.

Vaš, sasvim lični, pogled na koronu?

Pandemija, o čemu je sjajno govorio film Variola vera, otkriva u ljudima, brendovima i kompanijama sve – kako snage, tako i slabosti za koje do tada nismo znali, i to mi je bilo jako zanimljivo da posmatram na sebi i drugima. Lično sam je doživela, paradoksalno, istovremeno i kao predah i kao veliki napor. Predah od neprekidne spoljašnje jurnjave, priliku da je uopšte postanem svesna i da provedem kvalitetno vreme sama sa sobom i tek najužim krugom najvažnijih ljudi, u svom gradu u kome nisam bila ovoliko dugo „u komadu“ od devedesetih i koji sam počela potpuno drugačije da upoznajem i ponovo otkrivam na praznim ulicama, u tišini, bez gužve i gungule. Sa druge strane, definitivno se osećam kao Zoombie i jedva čekam da se nađem u nekoj znojavoj, zadimljenoj gužvi, kakve sam toliko izbegavala.

Podelite tekst!