intervju

Za kreativost potrebna dramatična životna iskustva ali i mirni periodi kontemplacije i procesuiranja drame

Godinu dana s koronom: Vladimir Ćosić, kreativni direktor, Represent System

Ovih dana i oficijelno se navršila godina dana kako poslujemo u vanrednim okolnostima, sa restrikcijama koje je nametnula epidemija izazvana korona virusom. Koliko su se i na koji način ova ograničenja odrazila na poslovanje vaše kompanije?

Kako sam ja u specifičnoj situaciji da sam prethodnu godinu proveo u agenciji Drive, a u medjuvremenu pre par meseci promenio agenciju i sada radim u Represent Communications, u ovom intervjuu ću se baviti svojom sadašnjim agencijom, zatečenim stanje i planovima za budućnost umesto rezimiranja rada na prošlom radnom mestu. Sa te tačke gledišta, mislim da je pandemija pogodila čitavu našu industriju. Na ovaj ili onaj način, nijedna agencija nije bila poštedjena nekog udarca, odredjeni broj agencija je verovatno bespovratno transformisan, a za ne mali broj pandemija, na žalost verovatno predstavlja kraj poslovanja. Represent communications je jedna od agencija koja je vrlo dobro postupala u vreme krize i samim tim uspela da gotovo u potpunosti sačuva i čak unapredi biznis u mnogim segmentima, što po mom mišljenju predstavlja izvrsnu osnovu za dalje poslovanje.

Kojim merama ste pribegli, mimo onih koje su odlukama Vlade Srbije bile obavezne?

Koliko sam upućen, i u mojoj prethodnoj i sadašnjoj agenciji, sve propisane mere su poštovane u potpunosti. Represent communications i više od toga, ne samo da su mere poštovane, već su i pažljivo komunicirane u javnosti kroz sopstvenu i komunikaciju i aktivacije rađene za klijente.

Ono čemu ja lično od početka pandemije težim je poseban odnos prema zaposlenima u mom timu, za koji sam se od početka trudio da bude ličan i ispunjen empatijom, te da se vidjamo uživo kad god je to bilo moguće, slušamo jedni druge i razmenjujemo mišljenja što češće. Ta viđanja, bez obzira da li uživo ili preko veba, za mene i moj tim su bila dragocena.

S obzirom da industrija počiva na kreativnosti, kakav je bio kreativni odgovor na pandemiju? Da li je zapravo uopšte moguć takav odgovor ili je u pitanju tek prilagođavanje okolnostima?

Mislim da je bilo prilagođavanje okolnostima. Isprva, u prvih mesec ili dva, kreativci su što po automatizmu, što bežeći od ogromnog stresa situacije, nastavili da kreiraju, verovatno i produktivnije nego do tad. Prezentovali smo gomilu proaktivnih ideja raznim klijentima i dosta stvari i realizovali, želeći da pomognemo i klijentima, i agencijama u kojima radimo, i sebi i čitavom društvu. Mislim da su na sličan način razmišljali i radili i kreativci iz ostalih agencija. Vremenom, kako je situacija trajala i postaja sve komplikovanija, entuzijazam na svim stranama je splasnuo ustupajući mesto anksioznosti i nekoj vrsti kolektivne depresije. U takvim okolnostima je nemoguće istinski biti kreativan, te je došlo do određene simulacije kreativnosti. Sa agencijama se desila slična stvar kao kada restartujete računar posle nekog ozbiljnog problema – nastavile su da rade u safe modu, čuvajući samo najosnovnije funkcije. Svi su pristali na taj tržišni safe mode i i dalje se nalazimo u njemu, objektivno. Mislim da se tek sada, bez obzira što je situacija i dalje više nego ozbiljna, pomalja tračak nade u vidu vakcinacije, koji najavljuje neka bolja vremena koja će doći. Sve se svodi na jednu jednostavnu jednačinu – da biste bili kreativni, potrebna su dramatična životna iskustva sa jedne strane, ali i mirni periodi kontemplacije i procesuiranja te drame.

Sada, kada je izvesno da će u manjoj ili većoj meri, ograničenja trajati tokom cele godine, kako ste planirali vaše godišnje aktivnosti? Na čemu je fokus? A šta ste definitivno morali da arhivirate u poslovnom portfoliu za neka bolja buduća vremena?

Istina je, ograničenja će trajati još neko vreme, neka verovatno zauvek, ali ih je moguće sagledati i razumeti. Čini mi se da je daleko jasnije na čemu smo, i to je veoma značajna razlika u odnosu na prethodnu godinu, pogotovo što se planiranja tiče. Mislim da je najpametnije iskoristiti naredni period za regrupisanje i transformaciju, i za pokretanje energije, vidanje rana i pripremu za vremena koja dolaze. S tim što je potrebno obratiti pažnju i na to da ovaj proces ne može i ne treba da traje u nedogled, već će lagano iz jednog relativno pasivnog statusa prelaziti u aktivan. Za mene lično, ovaj proces je uzbudljiv i radujem mu se. Iako sam svestan da se nikada stvari neće vratiti na staro stanje, ono pre pandemije, ono što me raduje je mogućnost da bude bolje, da napravimo jedan pravi restart u odnosu na onu poznatu „normalnost“ koja je u stvari bila daleko od idealne, u svakom pogledu.

Veliki deo poslovanja u našoj branši prenet je sa „živog“ na online kanale komunikacije koji su tokom ovih godinu dana postali preovlađujući model. S druge strane industrija eventa odnosno organizacije događaja skoro da je potpuno zamrla. Mogu li i u kojoj meri online kanali da zamene živu komunikaciju?

Po meni, online u ovom trenutku ne može da zameni lični kontakt, ili tačnije, može, ali u ograničenoj, maloj meri, safe modu koji sam već spominjao. Kvalitetna komunikacija i razmena emocija je nemoguća bez kontakta uživo, ne samo za evente, već i za brainstorming, prezentacije, ozbiljne razgovore bilo koje vrste. Naprosto, ogromna većina naše komunikacije se odigrava nesvesno, neverbalno, mi konstantno odašiljemo i primamo dve trećine informacija negovornim putem. Pre ili kasnije, situacija sa pandemijom će biti normalizovana (ja mislim pre nego što očekujemo), i kontakt uživo će ponovo postati primaran, verovatno uz odredjene mere opreza. Sve ostalo su poštapalice, trenutna pomoć i snalaženje, dok je tehnologija na ovom nivou koji sada posedujemo.

UEPS je uprkos svemu održao svoj tradicionalni konkurs, na koji je prispeo zavidan broj radova (što govori u prilog vitalnosti industrije), obavljeno je žiriranje, kom ste predsedvali, i proglašeni dobitnici priznanja, s tim da je svečano uručenje planirano za period proleća, kad se epidemiološka situacija poboljša. Koliko je, po vama, važno postojanje ovakvih aktivnosti i udruženja koje objedinjava marketinške poslenike?

Za mene je postojanje festivala esencijalno za pitanje kreativnosti, ili tačnije kvaliteta našeg – agencijskog proizvoda. I sa te strane sam, iako zbog toga ne mali broj puta kritikovan, pobornik vrlo strogog žiriranja i visokih kriterijuma ocenjivanja radova, jer smatram da samo na taj način možemo doprineti unapredjenju naše struke, i društva generalno. Udruženje je nasušna potreba, i boriću se i više nego do sada da udruženje dobije daleko više kredibiliteta, ovlašćenja i snage, jer je krajnje vreme da uredimo odnose u našoj industriji i dovedemo ih na jedan pristojan nivo kakav je na primer u Hrvatskoj, što bez strukovnog udruženja naprosto nećemo postići. Covid je samo ubrzao i učinio očiglednijom ovu potrebu.

Vaš, sasvim lični pogled na koronu?

Korona je vrlo benigno i blago upozorenje koje smo kao ljudska vrsta dobili od prirode, sudbine, kosmosa ili Boga (zavisno ko u šta veruje), zbog toga što smo se kao vrsta svojim neodgovornim, destruktivnim i besmisleno dekadentnim ponašanjem udaljini od sopstvene suštine i ugrozili opstanak svih biljnih i životinjskih vrsta na planeti na kojoj živimo, uključujući i sopstveni. Ukoliko ne smognemo snage za promene kao vrsta, korona će biti jedan blagi talas u odnosu na cunami klimatskih promena koji predstoji.

Podelite tekst!