Dobitnici Nagrade za životno delo čine Klub laureata. Oni svake godine glasanjem primaju novog člana u svoje društvo
Priredio: Ekrem Dupanović
Slavimir Stojanović je ove godine dobio Nagradu za životno delo UEPS-a, iako ne ispunjava jedan od važnih uslova – nije napunio 50 godina života. Pravilo nije prekršeno zato što nije bilo drugih kandidata, već zato što nije bilo boljih.
Nagradu za životno delo je do sada primilo 17 najboljih u srpskoj oglašivačkoj industriji. Prvi laureat 2000. godine je bio Dragan Sakan. Slijedeće godine struka je slavila Dragana Kosanovića pa zatim redom: Vladimir Čeh (2002), Ivo Laurenčič (2004), Tihomir Todorović (2005), Prvoslav Plavšić (2006), pa onda tri ravnopravne nagrade 2007 godine Miši Lukiću, Zoranu Simjanoviću i Borislavu Miljkoviću, dr. Ivan Štajberger (2008), Nikola Vujanić (2009), Ivan Stanković (2010), Srđan Šaper (2011), Srđan Bogosavljević (2012), Dejan Bojović Bojke (2013), Nadežda Milenković (2014) i Dragoljub Mićko Ljubičić (2015).
Četvorica laureata nisu više među nama (Sakan, Kosanović, Laurenčić i dr. Štajberger). Neka im je slava.
Zamolili smo ostale da nam napišu par rečenica o Slavimiru. Odluka o nagradi za životno delo je kolektivna odluka. Nas su zanimala njihova pojedinačna, lična mišljenja o Slavimiru i njegovom radu. Nekolicina laureata je na putu ili su bili spriječeni. Hvala svima koji su poslali svoje komentare. Navodimo ih ne slučajnim redosljedom i ne po abecedi, već po godinama kako su dobijali Nagradu za živtno delo.
Vladimir Čeh, Institut za istoriju oglašavanja, laureat 2002:
“Poznajem Slavimira još iz vremena kad je išao u osnovnu školu. Družio se sa mojim starijim sinom Sašom. Igrali su kao klinci brejk dens na kartonu ispod mog prozora, išli na košarku i fudbal, slušali muziku i gledali video kod nas u dnevnoj sobi … Momci iz kraja. On je sve to stizao, ali je svakog dana i – crtao. Noću. Sačuvao sam table stripa koje je Slavimir napravio „autobiografski“ o sebi i svojim drugarima. Kada ih pogledam posle toliko godina, vidim koliko je tačno i precizno „skenirao“ likove: ne samo vizuelno. Karaktere. Osobine. Stavove. Dubinski portreti.
Imao je samo petnaest godina.
Tih osamdesetih angažovao sam mladića (kome sam već bio dao nadimak Pikaso), da kao najmlađi član agencijskog tima uradi prve zadatke u poslu kojim će se kasnije (ozbiljno i uspešno) baviti. Bila je to maskota za klijenta Energodatu – zvala se Energobata.
Poslednji skup JRT EPP (Ekonomsko propagandni programi Jugoslovenske Radio-televizije) bio je prvi veliki događaj čiji je vizuelni identitet napravio Slavimir. Poslednji zadatak iz tog prvog dela naše saradnje bio je znak za Fond Smučarskog saveza Srbije. Poslednji zadatak iz drugog dela saradnje je identitet mojih izložbi “Rat i plakat”.
A u medjuvremenu?
Osvajao je vrhove. Talenat je bio potreban ali ne i dovoljan uslov za uspeh. Da bi se uspelo u životu – potrebni su i talenat i rad. Za veliki uspeh, potrebni su – veliki talenat i veliki rad. Bio je i kopirajter, i dizajner, i art direktor, i fotograf, i ilustrator i kreativni direktor. Kadkad pojedinačno, kadkad kao član tima, kadkad sve to u isto vreme, kao čovek – tim. Da se opredelio za tenis, Slavimir bi bio … Slavimir. Da se opredelio za fudbal, bio bi …Slavimir. Da se opredelio za gitaru …bio bi Slavimir. Kao što danas jeste: autor stotinjak nenapisanih a objavljenih knjiga i mnoštva nacrtanih a (još) neobjavljenih misli …
Retka zver.
Manje od 50 godina života i više od 30 godina rada, više od 300 nagrada za kreativna rešenja i jedna – za životno delo.
Postoje nagrade koje daju ugled – dobitnicima.
Postoje dobitnici koji daju ugled – nagradama.
Multitalentovani umetnik koji sa malo poteza kaže mnogo ubraja se u ove druge.”
Prvoslav S. Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija, laureat 2006:
„Vrlo su zanimljive i korisne propozicije nagrade za životno delo UEPS-a. Tu profesionalci nagrađuju profesionalce, kolege druge istaknute autore i njihova zapažena dela. To istovremeno znači i da ih oni rado prihvataju u svoje društvo laureata koje time postaje bogatije i značajnije.
Slavimir Stojanović je kandidat odavno, jer je njegov bogati opus poznat i priznat širom sveta. Govorili smo u šali da je još mlad, a ispostavilo se da je mlad i počeo i da je sada valjda i najmlađi dobitnik, mada autor u punoj snazi koji će još godinama da obogaćuje svoju agendu. Sočno i plastično njega je svečanosti dodele nagrade predstavio Vlada Čeh, majstor prezentacija, blizak prijatelj i davni pokretač Slavketovog agencijskog angažmana. Dobitnik je potom pred brojnim kolegama i stručnom publikom, kao i pred svojom porodicom, izvanredno duhovito, razuđeno i razložno poveo putevima kojima je prošao u ličnom i crtačko-dizajnersko-kreativnom životu. Nije štedeo komplimente za kolege od kojih je učio, za one sa kojima je radio, koji su ga podržavali i otvarali vrata. Rekao bih da takav korektan i topao stav nije uobičajen u našim sredinama, a među istaknutim autorima još manje. Videli smo tako ne samo kako stvara nego i kako misli ovaj čovek.
Prikazani radovi su imresivniji jedan od drugog i mada poznati u njegovoj lapidarnoj prezentaciji dobijaju na izražajnosti. Sinoć on je održao pravi javni čas o počecima, učenju, razvoju i stalnom traganju za sublimacijom izraza u čemu je već dostigao gotovo savršenstvo, uporedivo, možda, samo sa nekim davnim radovima nadrealista (od Rene Magrita do Salvadora Dalija). Ipak, u njihovim radovima ima više predmetnosti a kod Slavimira dominira “čista” ideja. On ne ilustruje, on “crta ideju”, sklapa kolaž od markantnih značenjskih elemenata, koji imaju smisla i po sebi a u složaju koji on stvara postaju ne tek jak iskaz nego sentenca nalik poslovičnoj. Sve to puca od likovnosti i samosvojne estetike, koja dobija punoću tek kada se “pročita” cela, nekad dvosmislena, priča i otkrije njen smisao. Autor veoma poštuje gledaoca, odnosno korisnika, njegov intelekt i smisao za duhoviti obrt.“
Miša Lukić, Publicis One, regionalni direktor, laureat 2007:
„Slavimira znam od prvog dana kada je došao u Saatchi Beograd. Odmah se videlo da ima ogroman talenat i da ga ništa ne može sprečiti da postane jedna od najvećih zvezda u oblasti dizajna na ovim prostorima.
Kada na takav talenat dodate rad, znanje, iskustvo i sve to “kuvate” na jakoj strasti, uz dodatak začina zvanog ljubav, dobijete čoveka koji nije proslavio samo sebe, već i profesiju kojom se bavi.
Zbog toga sam mišljenja da Slavimir uz izuzetno prestižnu Nagradu za životno delo UEPS-a, treba da dobije i novo počasno ime – Slavidizajn, koje mu po svemu što je do sada uradio za promociju dizajna, sa pravom pripada.“
Zoran Simjanović , kompozitor, laureat 2007:
“Očigledno je da Slavimir ima neki sistem hipnoze (kao u Doli Bel), i ljudi ga vole mnogo više nego ostale. O njegovim kvalitetima ne treba govoriti. Kad ga je Vlada Čeh predložio, odmah smo se složili iako se nije uklapao u pravilnik, bio je mladji od 50 godina, a trebalo bi da ima više. Ipak smo preskočili pravila i jednoglasno ga ubacili u društvo. Dobro je kad dobiješ neku nagradu, a još bolje kad si u dobrom društvu.“
Ivan Stanković, Communis, predsednik, laureat 2010:
“Posao u reklamnoj industriji je, u suštini jednostavan. A težak.
Glavni zadatak je da ogromnu količinu podataka o proizvodu, tržištu, konkurenciji, potrošačima… svedeš u jednu ideju koja će se pretvoriti u slogan, crtež, oglas, spot… I preneti željenu poruku koju ćeš razumeti i koja će te dotaći.
I da sve to bude drugačije od ostalog, lepo, zapamtljivo, interesantno, jasno…
Drugim rečima, da sve što je komplikovano, izraziš jednostavno.
Na srpskom complicate simply.
Kada to treba pretočiti u grafizam, crtež, logo ili bilo šta vizuelno, Slavimir Stojanović je car. I verovatno je zato odabrao upravo taj princip complicate simply za kredo svog profesionalnog delovanja.
Ako vam je potreban neko ko će ideju precizno i jednostavno da uradi (i nadogradi), da je očisti do suštine, a onda šminkerski uobliči da se i vama svidi, to je on. Ako je kratak rok, njemu je izazov veći. A ako je isplata odmah, možete mirno da spavate: dobićete vrhunsko rešenje koje ima i estetiku i semantiku, i jare i pare, i muda i glavu. Ali i srce.
I zato je Glorypiece jedinstven. I najbolji.”
Srđan Šaper, I&F McCann Grupa, predsednik, laureat 2011:
“Bravo, Slavimire! Čestitam!
Upoznao sam te kao mladića u Saatchi-ju. I tada si bio prepoznatljiv po svom osobenom vizuelnom stilu i tome da si umeo da, kao što i sam kažeš, “komplikuješ jednostavno”. Najmlađi si od svih dobitnika UEPS nagrade za životno delo i možda je došla rano za tvoje godine, ali po tvom opusu, stigla je u pravo vreme. Iz iskustva mogu da ti kažem da najbolje tek dolazi!”
Prof. Dr. Srđan Bogosavljević, Ipsos CEE & Adria Region, laureat 2012:
„Ne znam gde je granica nepristojno kratkog odgovora – pošto je moj opis Slavimira veoma jednostavan: ‘Dečko koji je ispunio sva obećanja. I ona koja je dao, i ona koja nije dao. Iako je uspeo da sačuvao dete u sebi, ipak je odrastao. I zato smo se jako lako odlučili ko je dobitnik nagrade u 2017-oj.“