Sa Harisom i Dušanom, o pobedničkom projektu na konkursu u organizaciji UEPS-a, o deci iz Svratišta, o pomeranju fokusa sa putovanja na samu ideju, o očekivanjima… I još po nečemu…
Kako biste se predstavili u nekoliko rečenica u poslovnom smislu?
Dušan: Psiholog koji je spontano završio u strateškom planiranju i jako mi je drago zbog toga. Advertajzing mi je otvorio vrata ka tome da radoznalost može da bude ne samo deo posla, već i način da se iznova i iznova bavimo velikim, važnim ili zabavnim izazovima. Generalno sam optimistična osoba, i trudim se da to prenesem i na proces kreiranja strategija, ali i na klijente i na ceo tim u McCann-u. Uvek sam tu da dobro razumemo i istražimo šta je stvarni, ljudski problem iza nekog izazova, da zajednički pronađemo istinu iza tog problema, i da pronađemo način da tu istinu ispričamo na način koji će da nas nasmeje, ili zbliži.
Haris: Dizajner i grafičar koji je ušao u advertajzing pre pet godina bez šireg znanja o samoj industriji. Advertajzing sam zavoleo jer je „dinamično radno okruženje“ svakodnevnica u kojoj ne postoji zona komfora, već te neprestano tera da budeš najbolja verzija sebe. Verujem u jednostavnost, jer smatram da je apstrahovanje kompleksnih stvari u jednostavne motive mnogo veći izazov od banalnog predstavljanja istog. Verujem da je dobar dizajn onaj u koji je uloženo trostruko više vremena u promišljanje nego u egzekuciju, jer da bi bilo dobro, mora biti pametno.
Koji deo procesa vam je bio najzabavniji, a koji najizazovniji?
Dušan: Najzanimljiviji je svakako bio problem, koji je stvarno veliki, i stvarno važan i na ličnom nivou. Uvek volimo kada imamo priliku da se bavimo društveno odgovornim temama, i kada znamo da kreativnost može da ima stvaran i opipljiv uticaj na nečije živote. Kada smo došli do ideje koju smo osetili u stomaku, bilo je stvarno zabavno smišljati najrazličitije načine kako ta ideja može da se primeni, i koji sve manje očigledni kanali mogu da pomognu da nam ovaj problem postane bliži. Mislim da je najizazovniji deo bio da skrojimo poruku, koja će na jednostavan način da prenese emociju koju želimo da prenesemo, koja nije negativna, ali koja i dalje treba da se “oseti u stomaku”.
Haris: Najzabavniji deo uvek sledi nakon „a-ha momenta“, kada shvatite da ste pronašli pravi ugao iz kog ćete pričati vašu priču. Kada na to dodate činjenicu da radite na kampanji koja zaista može nečiji život učiniti boljim, hormon sreće i adrenalina su na svom maksimumu do kraja. S obzirom na to da je Dušan strateg, a ja dizajner, najizazovniji deo za nas bio je wording, tj. izbor reči koji bi zadržao afirmativan ton i jasnu poruku, a pritom dozvoljava modularnost u svojim budućim ekstenzijama.
Kako ste pristupili briefu u odnosu na ograničeno vreme koje ste imali?
Dušan: Ograničeno vreme nam je zapravo dosta pomoglo. Fokusiralo nas je na najvažnije – na problem, na živote dece iz Svratišta, i na samu ideju. Nismo želeli da se upuštamo u puno ideja i kako bi one mogle da se primene, dok ne dođemo do prave ideje koju možemo i da osetimo, i da vidimo. Tek kada smo to razrešili, bavili smo se kanalima i kako možemo bolje da ih iskoristimo, i inspiracija je samo nadolazila jer smo verovali u ideju.
Haris: Iako nismo svesno definisali timeline, verujem da smo bili veoma efikasni jer smo obojica iz iskustva donekle znali da što više vremena uložimo u idejni segment, to će egzekucija biti lakša. Mislim da smo oko 60-70odsto vremena posvetili razmišljanju o tome kako zapravo možemo pomoći deci, ali tako da izbegnemo bilo koji vid sažaljenja ili patetike. Nakon toga, sama razrada vizuala i cela prezentacija realizovane su u vrlo kratkom roku.
Kada ste prvi put osetili onaj “aha” momenat, da je ta ideja prava, tokom rada na zadatku?
Dušan: Zapravo, jako rano u samom procesu smo došli blizu konačne ideje. Još tokom slušanja zadatka, odzvonila je rečenica “nevidljiva deca” koja je i Harisu i meni ostala najjači utisak. Kada smo počeli da pričamo o idejama, uvek smo se vraćali na tu jednu reč – nevidljiva. Delovalo nam je kao da to nije, i ne sme da bude istina. Počeli smo da delimo iskustva koja smo imali sa njima, sve prilike kada smo pričali sa njima, i potpuno spontano je došla i ta velika istina – da ih zapravo poznajemo, da ih srećemo, i da su ta deca uvek neviđene legende grada. Tada smo negde osetili da je to-to. Ne mračno, ne tužno, već upravo neki pozitivniji način da ih upoznamo i da im se približimo.
Haris: U toku usmenog brifiranja primetio sam kako Dušan, dok zapisuje beleške, podvlači reči koje je čuo, „Nevidljiva deca“, i meni lično je to bio najupečatljiviji segment celog brifiranja, toliko da nisam mogao da se odmaknem od te ideje. I dok je Dušan smislio još 10 ideja u međuvremenu, nakon svake smo se vraćali tom terminu u želji da sam naziv dobije afirmativan ton i verodostojnije opiše naše klince, za koje smo svi znali da su „Neviđene legende“.
Šta za Vas znači ova nagrada?
Dušan: Znači mi puno na ličnom nivou zbog same teme. Imao sam priliku da provedem neko vreme sa decom iz Svratišta, i u samom svratištu, ali i po gradu, i ovo mi je stvarno bila tema koja mi je bliska srcu. Bilo mi je velika inspiracija da vidim toliko inspirativnih mladih kolega iz industrije, njihove dobre ideje, ali i kod svih njih baš tu iskrenu inspiraciju ovim problemom, i želju da nađemo sjajne različite načine da priđemo deci iz Svratišta. Naravno, znači nam što je naša ideja bila prepoznata, ali najviše od svega mi znači što je upravo na ovoj temi.
Drago mi je što smo imali priliku da nekako probamo da pomognemo u rešavanju njihovih problema, i nadam se da ćemo imati priliku da kampanju i realizujemo.
Haris: Pre tri godine Dušan i ja smo prvi put učestvovali na Young Lionsima i tada sam pobedu doživljavao pre svega kao ulaznicu za Kan, pa sam donekle maštao o tome kakav je osećaj predstavljati svoju zemlju na najvećem festivalu advertajzinga. Ono što se promenilo tokom ovog briefa jeste da se fokus potpuno pomerio, do samog proglašenja gotovo da o Kanu nismo ni pričali, već samo o našoj ideji i o tome koliko bi bilo neverovatno da kampanja zaista zaživi. U tom smislu, ova nagrada mi znači mnogo više od odlaska u Kan, ona je potvrda da empatija, promišljanje i vera u ideju mogu da dovedu do nečeg velikog.
Šta očekujete od Kana?
Dušan: Očekujem da se vratimo sa puno inspiracije. Imaćemo priliku da na jednom malom prostoru vidimo kreativnost, ideje i ljude iza tih ideja iz celog sveta, i ne sumnjam da ćemo se vratiti puno ideja šta bismo mogli da radimo, i kako bismo mogli da kampanje iz Srbije sve češće viđamo i na “velikom” Kanu. Raduje me prilika da rešavamo još jedan brif, i da se malo takmičimo i sa mladim kolegama iz celog sveta. Mislim da smo i mi kao region prepuni kreativnosti, dobrih ideja, i baš me raduje da vidimo gde smo u odnosu na svet, a nadam se i da pokažemo da se dobre ideje rađaju u svim krajevima sveta, a svakako i kod nas. Želimo da opravdamo poverenje koje nam je dato, i da stvarno predstavimo i naš region, i agenciju kao mesto dobrih ideja.
Haris:Očekujem ogroman prostor za učenje, razmenu ideja i susret sa drugačijim načinima razmišljanja. Presrećan sam što ćemo biti deo toga, ali i iskreno uzbuđen zbog mogućnosti da možda donesemo pobedu iz Kana.
Nevena Garašanin