Адресе е-поште, ако су на истом домену као и сајт, могу да се схвате као појединачна имена оних који живе у тој виртуелној згради (поштанско сандуче им се налази на тој згради). На пример адреса е-поште „veboljub.domenovic@domen.rs“ значи да Вебољуб Доменовић живи у Доменској улици, у Србији.
Зато би „veboljub.domenovic@gmail.com“ давало потпуно погрешну слику о нашем виртуелном лику, јер он не живи у Џимејлској улици, у некој недефинисаној земљи.
Зато је битно имати е-пошту на свом властитом домену.
Хостинг – место где живе сајтови и е-пошта
Интернет хостинг је сервис који, између осталог, обухвата web хостинг и e-mail хостинг.
Због очигледне горе описане повезаности адресе сајта и адресе е-поште, уобичајена понуда услуга интернет хостинг провајдера укључује решења за обе потребе.
Интернет домен и интернет сајт су међусобно повезани управо кроз web хостинг, као сервис који омогућава смештање, опслуживање и одржавање фајлова и база података интернет сајтова, као и обезбеђивање њихове везе са Интернетом.
Док се на web серверима налазе сајтови, преко mail сервера се прима и шаље електронска пошта.
Која врста wеb хостинга ти стварно треба?
Данас су у понуди провајдера актуелне три врсте хостинга: дељени, наменски и клауд.
Као и за многе друге интернет потребе, постоје и бесплатне хостинг платформе, које ипак нису препоручљиве за иоле озбиљан наступ на Интернету, јер су плаћени хостинг сервиси релативно јефтини, а код бесплатних сервиса, логично, не постоји било каква гаранција квалитета и нивоа услуге.
Дељени (shared) хостинг подразумева дељење ресурса једног web сервера за више корисника, то јест за више интернет сајтова. Ово је економичан, пристојан и уобичајен избор за већину корисника који немају претерано захтевне или изузетно посећене сајтове. Мана овог решења је што оптерећење једног сајта, може да утиче на друге сајтове који су на истом серверу.
Наменски (dedicated) хостинг је додељивање web сервера за само један интернет сајт и његове пратеће сервисе, тачније за потребе само једног корисника. Оваква услуга је намењена за оне који имају потребу за врхунским перформансама својих сајтова, везаних за велики проток, висок ниво безбедности и гарантовану доступност. Данас су наменски web сервери најчешће виртуелни рачунари (VPS – Virtual Private Server), који деле ресурсе једног снажног сервера, тако да се сваки од њих понаша као засебна машина са својим оперативним системом и својим ресурсима.
Клауд (cloud) хостинг је услуга која пружа комплетну виртуелизовану инфраструктуру укључујући сервере, мрежу, складишни простор и систем за управљање, који чине рачунарски „облак“. Облак омогућава лаку скалабилност и закуп ресурса према потребама, као и рад апликација високе доступности.
Погледај инфографик са илустрованим објашњењима за избор хостинга.
На шта да обратиш пажњу у хостинг понудама?
Пакети услуга који нуде хостинг провајдери су веома различити и, понекад, тешко упоредиви.
Пре употребе хостинга посаветуј се са својим произвођачем интернет сајта, да се не би после саветовао са својим лекаром и фармацеутом, јер овде лежи најчешћи извор главобоља свих власника сајтова. Наиме, често се у јефтиним хостинг понудама крију замке слабашних ресурса, лоше подршке или безбедносних рупа, које итекако могу да упропасте сав труд који сте уложили на креирање интернет сајта. Најпре анализирај своје реалне потребе: шта је то без чега твој интернет сајт не може да ради и које су то његове специфичне потребе које хостинг мора да омогући?
Уколико провајдер не нуди опцију неограниченог простора за хостинг у свом основном пакету услуга, треба да се установи колико простора на диску web сервера (у GB) треба за смештај сајта. Увек мора да се остави и нека резерва, јер сајтови су “жив организам”, на коме се стално повећава количина садржаја, па и потребна количина простора.
Да би посетиоци сав тај садржај и видели, мора да се закупи одговарајући проток интернет саобраћаја (GB/месечно), јер не желиш да посетилац сајта, у сред посете, добије системску поруку да је проток за тај дан премашен. Слична ситуација је и са временом доступности сервера, јер се скоро сви провајдери куну да су им web сервери доступни 99,99% времена, а није баш увек тако. Имај у виду да мали пад доступности, за свега пар промила, на 99,5% времена, у пракси значи преко 43 сата невидљивости сајта на Интернету годишње.
О чувању података на сајту треба свако да брине и сам, али је веома практично ако провајдер нуди дневне или недељне сигурносне копије (backup) података. У том случају је сајт много безбеднији, чак и у случају хакерских напада. За безбедност сајта су битна и софтверска решења на серверу и аутентикација корисника сајта, а препоручено је да се трансакције са сервером одвијају путем HTTPS протокола, нарочито за оне који се баве е-трговином. За свакодневно администрирање сајта битан је и контролни панел који провајдер има у понуди, јер су неки од њих довољно једноставни и интуитивни чак и за почетнике.
Такође је битна и хостинг платформа, то јест подржани оперативни системи (Linux или Windows), као и методе за upload података на сервер преко FTP приступа. Неки хостинг провадери нуде у пакету и CMS-ове за израду сајтова, као што је WordPress или тзв. сајт билдере за лаку израду једноставних сајтова за почетнике. За твој интернет идентитет битна је и могућност отварања већег броја адреса е-поште под твојим сопственим интернет доменом.
И твој хостинг провајдер је…
Препоручујемо хостинг провајдере који имају 24/7 техничку подршку, преко е-поште, телефона или четовања, јер никад се не зна у које доба дана или ноћи ће подршка стручних лица бити потребна.
А провери и да ли на њиховим сајтовима постоје странице са детаљним упутствима и најчешће постављаним питањима и одговорима. Неке од домаћих хостинг провајдера, који су уједно и овлашћени регистри националних интернет домена, можеш да нађеш на domen.rs/registri, уз детаљан преглед услуга.
Препоручени редослед потеза је да региструјеш домен, кренеш у израду сајта који се развија на некој привременој радној адреси (обично је то пододмен произвођача сајта), а када се знају сви потребни параметри завршеног сајта – тек онда се закупи хостинг, повеже домен на њега и пребаци сајт.
Преусмеравања домена пре имања сајта
Чак иако тренутно немаш могућности или времена да креираш свој интернет сајт, постоји начин да користиш свој сопствени интернет домен. Наиме, поједини хостинг провајдери нуде услугу тзв. паркирања домена, па ако преко њих региструјеш неки од назива националних интернет домена, добијаш потпуно бесплатно или уз веома малу накнаду, приступ контролном панелу и подешавању параметара, што ти омогућава да подесиш преусмеравање домена на било коју своју интернет локацију (нпр. свој блог на некој од блог платформи) или на неки од профила на друштвеним мрежама. На сличан начин можеш и да подесиш да имаш адресу е-поште на свом домену, иако још увек немаш свој сајт.
Погледај инфографик са илустрованим објашњењима за избор хостинга.