Uprkos porastu oglasa koji se plasiraju na ovaj način, 96% ljudi ne veruje influenserima, pokazalo je istraživanje koje su sproveli YouGov i Grey London. Ispitano je 2240 odraslih u Velikoj Britaniji (18 godina i više) putem internet ankete. Poverenje u društvene medije obuhvatalo je kvalitet i istinitost postova, rasprave vezane za političke oglase, lažne pratioce i zloupotrebe podataka o korisnicima.
Termin influenser je kod nas počeo masovno da se koristi porastom popularnosti Twitter‑a i čitanošću blogova. Engleski jezik influensera definiše kao osobu koja ima moć uticaja na druge ljude (influence) putem društvenih ili tradicionalnih medija. Tako je počelo i ubrzo postalo nezaobilazno mesto u svakoj marketinškoj kampanji. Ubrzo su stigli prvi rezultati, a odmah potom i prve dileme. Ono što je zanimljivo u vezi sa genezom ovog pojma jeste da je primarno definisao u astrologiji uticaj etra koji emituju zvezde kada se nađu u određenom položaju; kasnije se u engleskom jeziku značenje proširilo na emitovanje energije, ili samu energiju nematerijalnih odnosno nevidljivih sila; sposobnost stvaranja efekta na način koji nije vidljiv niti se može opažati putem ljudskih čula.
Razvojem alatki koje omogućavaju aplikaciji lakšu detekciju lažnih profila koje stvaraju treća lica (najčešće su to profili povezani sa aplikacijama koje za cilj imaju da u zamenu za novac profilima obezbede veći broj pratilaca), Instagram je zadao veliki udarac influenserima širom sveta, koji od svog velikog broja pratilaca i lajkova zarađuju ogromne svote novca.
Ipak, dok u istraživanju stoji da 63% anketiranih manje veruje društvenim medijima nego pre dve godine, broj korisnika se povećao za 25% potvrđujući činjenicu da nepoverenje nije dovoljan razlog za nekorišćenje ovih platformi. Izveštaj kaže da se ovi, naizgled kontradiktorni rezultati, mogu tumačiti porastom svesti o prednostima i manama mreža, jer 61% korisnika pažljivije čuva privatnost svojih postova, a 33% priznaje da osećaju veću kontrolu. Međutim, uprkos strahovima, četvrtina korisnika društvenih medija priznala je da uopšte ne menja svoje navike.
Izgleda da je influenser marketing najmanje pouzdan oblik marketinga na društvenim mrežama. Samo 4% ljudi priznalo je da veruju influencerima, a 18% kaže da veruje brendovima na društvenim mrežama više nego influenserima. Ovaj nalaz je u skladu s ranijim izveštajem medijske agencije UM, kao i sa izveštajem The Steetwear Impact koji je pokazao da influenseri nisu više efektivni koliko su bili ranije.
Praktično je potvrđeno da većini globalnih korisnika interneta nedostaje poverenje u ono što vide i čitaju na mrežama, a samo 8% smatra da je većina informacija koje se dele na društvenim medijima tačna. Ovaj nalaz pada na 4% ako dolazi iz sfere uticaja. Nepoverenje prema influenserima svodi se na nedostatak jasnoće i transparentnosti, i uverenja da stvari možda i nisu takve kakvim se čine, kada ih plasiraju plaćene osobe. Britanska Agencija za standarde oglašavanja (ASA) poslednjih godina probija bič, uključujući pooštravanje pravila oko proglašavanja plaćenog sadržaja na mreži i upozoravanja na „stotine“ uticaja i brendova da se krše striktne smernice oko plaćenog postovi na Instagramu.
Prema izveštaju, 61% korisnika smatra da društvene medije treba regulisati na isti način kao i tradicionalne medije, dok 76% smatra da regulacija trenutno nije ista. Istraživanje je takođe pokazalo da je 59% anketiranih izričito za intenzivniju regulaciju političkog oglašavanja na društvenim medijima tokom izbora i referenduma.
Kao odgovor na nalaze, izvršna direktorka Grey London Anna Panczik, savetovala je agencije da kontinuirano rade kako bi se uverile da brendovi koje podržavaju nisu u zoni negativnih uticaja. Rekla je da je „poverenje najvažniji deo bilo kog odnosa, a za potrošače i brendove to je najvažnije. Brendovi godinama rade na izgradnji poverenja javnosti u „stvarni svet“; stoga je od vitalnog značaja da uklone mogućnost prenošenja nepoverenja javnosti sa društvenih platformi u realnost “ Ona je dodala: „Ako javnost i dalje nije sigurna u vezi sa regulacijom društvenih medija, kako onda verovati da će se ikada obnoviti? Od vitalnog je značaja da ljudi steknu uverenje da su zaštićeni kada su na mreži od štetnih lažnih reklamiranja i dezinformacija.“
Bez obzira na podatke iz ovog istraživanja, kompanijama i brendovima važno je da ih spomene neki influenser, da napiše nešto lepo o njima u šta će drugi poverovati i postati njihovi korisnici. Ipak, pojedine agencije, kompanije i pojedinci koji čine njihove zaposlene, nedovoljno upućeni u društvenu online scenu, često biraju pojedince koje prati veliki broj ljudi, što može biti potpuno pogrešna percepcija. Svako ko želi da njegov brend dobije svoje mesto u online prostoru, mora bolje targetirati „influensere“ kako bi razumeo ko ih zaista prati. Za tako nešto potrebna je posvećenost koja uključuje mnogo više od „koliko on ima folovera?“. Dok se u godinama ispred nas ne iskristališe status influensera, u rasponu od gromoglasno najavljenog zanimanja 21. veka do još jedne kratkovečne novotarije, korisno je savladati veštinu prepoznavanja kvaliteta i obima uticaja.