Mark je uvek bio jedan od najpametnijih klinaca u svojoj generaciji. U karijeri mu je išlo dobro, ali kada se uporedi sa vršnjacima, vidi ljude koji su postigli mnogo više iako je on bio bolji od njih školi. Isto tako, postoje kolege iz njegove firme koje su ga nadmašile. Ponekad se zapita: „Šta radim pogrešno?“ Zvuči poznato? Možda ste poput Marka, ili imate zaposlenog ili voljenu osobu koja se bori sa sličnim osećanjima?
Sirova inteligencija je nesumnjivo velika prednost, ali to nije sve. A ponekad, kad intelektualno daroviti ljudi ne postignu onoliko koliko žele, to je zato što oni suptilno podrivaju sebe. Ako ste u ovoj situaciji, dobra vest je da kada razumete razloge, možete situaciju preokrenuti u svoju korist. Najzad, inteligentni ste, zar ne?
Pet načina (samo)sabotaže sa kojima bi pametni ljudi trebalo da se (iz)bore:
1. Pametni ljudi ponekad obezvređuju druge veštine, poput izgradnje odnosa, i preterano se koncentrišu na intelekt. Veoma pametni ljudi skloni su da vide lični uspeh kao neizbežnu posledicu svog intelekta, a druge veštine ne doživljavaju kao važne. Na primer, pojedinac kome je diplomatija na radnom mestu opterećenje, otpisuje je kao iritantan balast, a ne kao osnovnu veštinu potrebnu za soptsvenu ulogu u timu. Slično tome, može smatrati da je za sekretaricu važno da bude prijatna, ali ne i za diektora. Zbog toga ne ulaže vreme i trud u razvoj ovih veština.Takav stav ne dolazi niotkuda. Većina ljudi ima prirodnu sklonost ka korišćenju prednosti sopstvenih snaga, i radije bi izbegavala razmišljanje o oblastima u kojima prirodno nisu toliko jaki. Bistra deca obično dobijaju mnogo instrukcija i poruka tokom svog ranog života da im je inteligencija dragocena. Oni odrastaju s tim uverenjem, a tokom školovanja iskuse da im uspeh dolazi lakše nego drugima. Lako je shvatiti zašto bi se, kao rezultat, i dalje fokusirali na svoj intelekt kao odrasle osobe. Ali na većini radnih mesta vam je potrebno više od sirove inteligencije da biste napredovali. I samo fokusiranje na vašu najveću snagu i prednost, umesto bavljenja svojim slabostima, ima tendenciju samosabotiranja.
Rešenje:
Iskoristite svoje jake strane za prevazilaženje svojih slabosti. Ako ste dobri u učenju, jednostavno možete da naučite veštine koje vam nisu prirodan dar. Ne treba vam lični preobražaj, samo vam treba plan igre i istinski konstruktivan stav. Na primer, identifikujte tri specifična ponašanja diplomatije na radnom mestu koja bi poboljšala vaš uspeh u toj oblasti.
2. Timski rad može biti frustrirajući za vrlo pametne ljude. Kada neko brzo shvata koncepte i ima visoke standarde za sopstvene performanse, može stvoriti poteškoće pri radu s drugima kojima treba više vremena za obradu informacija i razumevanje koncepta. Ako se osoba osetila sputanom, usporenom i zadržanom u školi zbog predavanja sa manje pametnom decom, ova frustracija timskim radom može se razviti rano – znate kakav je to osećaj ako ste rutinski radili veći deo posla na grupnim projektima ili ste sanjarili tokom časa koji se presporo odvijao za vas. Ova osećanja mogu se ponovo aktivirati tokom života. Kada ljudi razviju emocionalnu osetljivu tačku kao dete, oni često imaju ogromne unutrašnje reakcije kada ta osetljiva tačka bude pritisnuta u odraslom životu.
Pametnim ljudima je ponekad teško da delegiraju zbog osećaja da sami mogu bolje da obave zadatak (bez obzira da li je to zaista tačno.) To je posebno verovatno za one koji imaju teže perfekcionizmu.
Rešenje:
Budite samilosni prema svojim unutrašnjim reakcijama i razumite odakle dolaze, ali i naučite da iskreno cenite ono što različiti (pa i skromniji) umovi donose timu.
3. Kod pametnih ljudi često previše samopouzdanja počiva na sopstvenom IQ, što može umanjiti njihovu socijalnu otpornost i dovesti do izbegavanja situacija koje ne mogu da kontrolišu jer potencijalno mogu otkriti pukotina u ličnom oklopu. To može biti rad sa ljudima koji su još pametniji ili veštiji, ili primanje kritike, ili preuzimanje rizika koje rezultira neuspehom. Svaka situacija koja pokreće osećaj nepametnosti doživljava se kao veoma preteća. Pametna osoba često nesvesno nastoji da izbegne takve situacije, što je sputava u daljem razvoju i napredovanju.
Rešenje:
Objektivno sagledajte prednosti rada sa ljudima koji su, u nekim aspektima, pametniji od vas. Ako ste okruženi pametnim ljudima, nešto dobro radite. Zapamtite, gvožđe izoštrava gvožđe. Razvijte odnose sa ljudima za koje verujete da bi vam dali korisnu konstruktivnu kritiku. Što se više naviknete na kritičke povratne informacije od ljudi koji veruju u vaše ukupne talente i kapacitete, to će vam postati lakše.
4. Pametnim ljudima sve lako dosadi. Biti pametan nije isto što i znatiželjan, ali ako imate obe ove osobine, lako ćete upasti u zamku da vam ponavljanje istog iznova i iznova brzo postane dosadno. Istina, neke vrste uspeha potiču iz kreativnosti, ali druge vrste potiču iz toga da postanete ekspert u nekoj niši u kojoj iznova ponavljate skup ponašanja. Ako ste pametni, radoznali i volite da učite, brzo ćete izgubiti interesovanje za bilo šta nakon što to (isto tako brzo) shvatite. Strana medalje gde se naučeno izvršava i ponovo izvodi vam je smarajuća, nezanimljiva i neupadljiva, radije biste stalno učili nove stvari? Ne zaboravite, to može na kraju biti manje unosno od pronalaska niše i ponavljanja iste formule, iako vama izgleda previse dosadno i kao nedovoljan izazov.
Rešenje:
Pokušajte da sagledate širu sliku i odredite kada je i šta vredno tolerisanja dosade, da biste se oslobodili tapkanja u mestu, osećaja nedovršenosti i sakupili dovoljan broj poena za neku od pobeda kada je reč o vašem ukupnom uspehu. Umesto da pokušavate dramatične promene, odlučite se kada bi tolerisanje kratkih perioda (nekoliko minuta ili sati) dosade moglo imati veoma povoljan uticaj na vaš uspeh. Na primer, posvetiti pet sati nedeljno aktivnosti koja je monotona, ali unosna. Pored toga, pobrinite se da imate dovoljno prostora za svoju ljubav prema učenju u različitim sferama života, uključujući posao, hobije, fizičku kondiciju, razumevanje sebe itd.
5. Naviknuti da uspevaju kroz svoje sposobnosti razmišljanja, pametni ljudi skloni su da vide dubinsko razmišljanje i promišljanje kao rešenje za svaki problem, ali ponekad mogu prevideti kada bi drugačiji pristup bio korisniji. Na primer, pametna osoba može “napasti” svaku situaciju (preuveličavanje svake odluke i prežvakavanje svake greške) kada bi drugi pristupi bili funkcionalniji.
Rešenje:
Uočite kada mišljenje postaje nezdrava opsesija. Razmislite kada je verovatnije da druge strategije imaju veće izglede za uspeh. Eksperimentišite sa pauzama kako biste se odmorili i dozvolite sebi da učite radeći umesto iscrpnih naprednih istraživanja. Proširite spektar veština da ne biste postali osoba koja svaki problem doživljava kao ekser jer njen jedini alat čekić. Konačno, kad god vam se čini da previse razmisljate, prekinite to radeći neku umirujuću aktivnost koja okuira pažnju nekoliko minuta (poput slagalice). Ovo može biti iznenađujuće efikasna strategija za izbacivanje negativnog razmišljanja.
Koji od ovih pet obrazaca najčešće identifikujete? Pokušajte ih poređati. Postoje li kolege ili drugi ljudi u vašem životu koji kao da upadaju u ove zamke? Pokušajte da se oslobodite bilo kakvog osećaja sramote ili prosuđivanja – nije neophodno ili korisno za prevazilaženje tih navika. Imajte na umu da za bilo koju od tendencija sa kojima se suočavate, čak i dugogodišnji i duboko utisnuti psihološki obrasci mogu da se preokrenu ciljanim i praktičnim rešavanjem problema.
Priredila: Stana Šehalić
Izvor: Harward Business Review