Godinu dana s koronom: Viktor Nikolić, predsednik Upravnog odbora UEPS-a i prvi čovek Beoexpo System-a
Ovih dana i oficijelno se navršila godina dana kako poslujemo u vanrednim okolnostima, sa restrikcijama koje je nametnula epidemija izazvana korona virusom. Koliko su se i na koji način ova ograničenja odrazila na poslovanje članica UEPS-a razgoramo sa Viktorom Nikolićem, predsednikom Upravnog odbora UEPS-a i prvim čovekom kompanije Beoexpo System.
Imate li procenu – koliku i kavu štetu je pretprelo vaše poslovanje?
Da li imam procenu štete koje je pretrpelo poslovanje? Iskreno, rečeno – imam, donekle, a odnekle ni ne želim da znam
Suštinski, šteta ima više nivoa. Prvi nivo je koliko je umanjen prihod u odnosu na 2019. To je kod nas oko 45%. Drugi nivo je koliko je umanjen broj “osposobljenih” kadrova za rad u ovako specijalizovanoj firmi kao sto je Beoexpo. To iznosi oko10%,što I nije tako strašno, gledano kroz brojeve, ali ne znam kako je za ljude koji nisu više u firmi….treći nivo je šteta nastala “nerazvijanjem “ u normalnim merama I okolnostima. Ovde, pre svega mislim na znanje, uticaj I širenje na području Evrope, koje je započeto. Procena te “štete” je nemerljiva I ne treba se na to ni osvrtati. Realno, najveća i nemerljiva šteta poznatim merama, je stanje duha. Rad i nerad razdvajaju ljude I civilizacije. A ovakav način “rada” u našoj industriji smatram da će ostaviti trajne posledice na dosad poznati način rada u oblasti kojom se svi zajedno bavimo…
Kojim merama ste pribegli, mimo onih koje su odlukama Vlade Srbije bile obavezne?
Mere kojima smo pribegli su zakonske, ali smo pribegli i meri “radne obaveze” Smatrali smo svi zajedno, u okviru firme, da se rad i uobičajeni način života ne sme prekidati. Svaka firma je kao I sportska ekipa! Mora da “igra utakmice”! Ako nema “takmičenja” nema ni ekipe. Radili smo sve sto nam je dopalo “šaka”. Od poslova ne vezanih za našu delatnost , bavljenja sportom (naša ekipa je veslala od Beograda do Đerdapa, da, da 250km), pa do sređivanja dvorišta. Tako da sad imamo najlepše dvorište na Senjaku, ali šake pune žuljeva od veslanja! Šalim se naravno, ali takav stav i duh nas je još više povezao I dao nam je energiju za dalje.
Da li ste očekivali da će pandemija trajati ovoliko dugo i kako ste poslovanje pripremali na „duže restriktivne straze“?
Apsolutno niko na svetu , pa ni mi nije očekivao ovako dugo i protegnuto delovanje pandemije. Svesni toga, u smislu dužine epidemije, postali smo tek tokom leta. Nakon tog roka počeli smo da se menjamo. Promenjeni su poslovni fokusi . Postepeno smo naše kapaciete preusmerili u delatnosti kojima se nismo do jesenas bavili. A to su,scenografije za tv I film, enterijeri, izrada unikatnog nameštaja I nameštaja za poslovne prostore. I pokrenuli smo nov “promo pravac” i nazvali ga “indoor expiriance”. To je nešto novo i povezano je sa komunikacijom i 3d iskustvom, koje se ipak pokazuje kao nezamenljivo…
S obzirom da industrija počiva na kreativnosti, kakav je bio kreativni odgovor na pandemiju? Da li je zapravo uopšte moguć takav odgovor ili je u pitanju tek puko prilagođavanje okolnostima?
Mislim da sam kroz ovaj prethodni kratak odgovor dao i delimičan stav po pitanju o kreativnosti. Da, kreativnost je osnov svega. Oko nas ima svakodnevno dogadjaja i potreba kojih nismo ni svesni, ako nismo kreativni! Naš duh I kreativnost se razvija u skladu sa okolnostima i, moram reći, daje rezulate.
Sada, kada je izvesno da će u manjoj ili većoj meri, ograničenja trajati tokom cele godine, kako ste planirali vaše godišnje aktivnosti? Na čemu je fokus? A šta ste definitivno morali da arhitvirate u poslovnom portfoliu za neka bolja buduća vremena?
Ograničenja će trajati, ne do kraja godine, već treba da budemo svesni da je moguće da ćemo sa virusima živeti duži period. Treba viruse prihvatiti kao “čudnog komšiju koji ne podleže ljudskim zakonima, a pomalo voli i da bude jako surov”, ako je to moguće naravno? Ono što nas je naučila predhodna godina je da nema planova. Sve što smo učili po raznim školama menadžmenta i fakultetima pameti i umetnosti, sve što nam banke traže “da nas procene” – ne važi. Bar po mom mišljenju! Jedino što će vredeti jeste talenat i dar za situaciju u kojoj se zateknemo. Strategije, taktike, planovi…? Ko o tome može danas da kaže bilo šta, a da bude tačno? Malo ko ,ili niko! Ustnemo ujutro, pogledamo kakvo je vreme i krenemo u akciju. Tom stavu ni virus ne može ništa… Šalu na stranu . Pomenuo sam, na šta se Beoexpo preorijentisao. I to za sada, ide. Želimo da se stara vremena vrate, ali smo svesni da je to malo moguće. Nikad se ništa ne vrati. Samo malo liči na nešto što znamo, pa zato i kažemo -”istorija se ponavlja”. Mislim da se ništa ne ponavlja, sve je unikatno. Tako i ovaj period vremena u kome živimo. Proći će sve ovo, preživeće najsposobniji, promeniće se komunikacioni sistem, promeniće se potrebe,ali u osnovi ipak ostaje čovek. Samo treba slušati šta nam život govori! On uvek nešto želi da kaže! Razlika između uspešnih i neuspešnih, jeste u tome što uspešni shvate poruku i govor života. I postupe po tome. Slušajmo taj govor i razumimo ga!
UEPS je uprkos svemu održao svoj tradicionalni konkurs, na koji je prispelo dosta radova, obavljeno je žiriranje, i proglašeni dobitnici priznanja, s tim da je svečano uručenje planirano za period proleća, kad se emidemiološka situacija poboljša. Značaj udruženja u ovim vremenima, po vama?
Da, nagrade su dodeljene, žiri je radio i uradio svoj posao… značaj udruženja je veliki. Ali moramo i naše udruženje da uskladimo sa okolnostima. To nam je obaveza! Smatram da mladi ljudi iz branše treba da polako ulaze u UEPS I da ga unapređuju. Mi smo tu da tome pružimo podršku i da nove ideje zaštitimo od “virusa”! Prilika da se o tome razgovara će biti dodela nagrada, koja će se verujem, desiti što pre, čim epidemiološke prilike to dozvole.
