vesti

Prognoze: 479 minuta potrošnje medija po čoveku

Nije tajna da je širenje mobilnih uređaja i bržih mobilnih mreža poslednjih godina transformisala globalnu potrošnju medija.

Prosečna osoba na medije troši 479 minuta ili gotovo osam sati dnevno, što 12 posto više nego u 2011., navodi se u Zenith-ovom izveštaju pod naslovom „Predviđanje potrošnje medija“. Do 2020. ljudi će trošiti čak 492 minuta dnevno. Četvrtina tog vremena biće potrošena na korišćenje mobilnih uređaja, s predviđanjem da dostigne čak 28 posto do 2020.

Bioskopi opet privlače

Mobilna tehnologija izaziva robne marke kako bi promislile kako komuniciraju s potrošačima”, rekao je Vittorio Bonori, globalni brend predsednik Zenith-a. “Robne marke treba da razumeju kako potrošački umovi funkcionišu, kako bi utvrdili pristup u komunikaciji s njima”. Potrošači koji aktivno traže određene informacije razlikuju se od onih koji dele fotografije za odmor s prijateljima ili se odmaraju i uživaju u videozapisu. Robne marke treba da razumjeju signale koje potrošačeva delatnost pruža u vezi s postavljanjem uma da optimiziraju komunikacijske strategije za njihovo postizanje.

Razlika između tradicionalnih i digitalnih podataka u velikoj meri postala je nevažna u današnjem medijskom okruženju. Važno je to što potrošač čita vesti, a ne radi li to pomoću štampanih novina ili novinskih web stranica.

Četvrto izdanje izveštaja savetuje brendovima da koriste podatke, tehnologiju i veštačku inteligenciju kako bi bolje koordinirali svoje komunikacije između medija i mozgova potrošača kako bi efektnije razumeli nove trendove.

U izveštaju se navodi i da je vreme provedeno u bioskopu između 2011. i 2018. poraslo za tri posto, s obzirom da su vlasnici bioskopa uložili u više ekrana i bolje iskustvo za posetioce, dok su se filmski studiji okrenuli prema međunarodnoj publici. Iako se na ovu aktivnost trenutno troši samo 1,7 minuta dnevno, Zenith procenjuje da će već 2020. porasti na 1,9 minuta.

Novine i časopisi najveći gubitnici

Vreme provedeno na ostalim kanalima i dalje pada. U periodu između 2011. i 2018. najviše su izgubili novine i časopisi – 45 posto, odnosno 56 posto. Međutim, to se odnosi samo na vreme provedeno u čitanju štampanih publikacija, dok je vreme provedeno u čitanju novina i časopisa online uključeno u internet.

Mnoge su publikacije dobile više vremena kroz online nego što su izgubile u štampi. Vreme provedeno u gledanju televizije smanjilo se za tri posto, dok je vreme provedeno u slušanju radija palo za osam posto. Ali, izveštaj naglašava da su televizijski kanali i radio stanice stekli publiku online istovremeno kada su ih izgubili offline. Prema tome, TV se suočava sa sve većom konkurencijom digitalnih platformi kao što su YouTube i Spotify.

 

Izvor: poslovni.hr

Podelite tekst!